Одговарамо на 10 најчешћих питања о СССР-у

Kira Lisitskaya (Photo: Fototeca Gilardi/Getty Images; Sputnik)
Политички систем у СССР-у, његове формалне и неформалне вође, однос према религији и величина земље – овде ћете пронаћи одговоре на најчешће постављана питања о совјетској историји. (Напомена, нека питања могу звучати чудно, попут тог да ли је Лењин био цар, али и то често срећемо на интернету.)
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. Зашто је створен СССР?

Потписивање Споразума о формирању СССР-а

СССР је основан како би ујединио новоформиране Совјетске Социјалистичке Републике око лењинистичке идеје покретања светске револуције и формирања глобалне социјалистичке државе. То се догодило на следећи начин.

После Октобарске револуције 1917. године Руска Империја се распала. Убрзо након 1918. на територији централне Русије, Украјине, Белорусије и Кавказа формиране су посебне Совјетске Социјалистичке Републике. Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република (РСФСР) са престоницом у Москви била је центар око којег је требало да буде формирана нова држава.

Године 1920. потписан је споразум о уједињењу између Русије и Украјине, 1921. између Русије и Белорусије, а убрзо су уследили и споразуми са кавкаским републикама. Према овим документима, Руска Федеративна Социјалистичка Република је стицала право да представља све друге републике на међународном нивоу и да потписује дипломатске документе у њихово име. У РСФСР се такође налазило седам главних министарстава: одбране, националне економије, трговине са иностранством, финансија, рада, железнице, поште и телекомуникација.

30. децембра 1922. године на Првом свесавезном конгресу Совјета потврђен је Споразум о формирању СССР-а (потписале су га Руска СФСР, Транскавкаска СФСР, Украјинска ССР и Белоруска ССР).

2. Да ли је Лењин био „цар“ СССР-а?

Владимир Лењин

Није, јер је 1917. године царски режим у Русији окончан абдикацијом Николаја II.

После Октобарске револуције 1917. на власт су дошли бољшевици на челу са Владимиром Лењином.

Владимир Лењин (1870-1924) је био први председник владе РСФСР – председавајући Совјета народних комесара РСФСР. Такође је био на челу Комунистичке партије која је преузела власт над читавим СССР-ом кроз свој највиши орган Политбиро. Формално Лењин није био једини вођа земље, био је задужен само за одлуке Совјета народних комесара. У реалности, међутим, Лењин је издавао наређења, а његови одани министри (народни комесари) су их извршавали.

Лењин је формално држао власт до смрти 1924. године, међутим, последње две године живота Јосиф Стаљин, члан Политбироа, преузео је моћ као водећа личност у држави.

3. Да ли је СССР био суверена држава или савез држава?

Савез Совјетских Социјалистичких Република био је формално федерална држава, унија делимично самоуправних Совјетских Социјалистичких република, од којих је свака имала своју владу и своју Комунистичку партију.

Међутим, у реалности републички органи су имали мало или нимало аутономије, будући у потпуности потчињени централној влади СССР-а у Москви. СССР је био једнопартијска држава којом је управљала Комунистичка партија СССР-а.

4. Колико република је имао СССР?

Број Совјетских Социјалистичких република у СССР-у повећавао се са 4 на 16 у различитим годинама. Године 1922. СССР су чиниле Руска, Белоруска, Украјинска и Транскавкаска ССР.

У августу 1940. године, када су се СССР-у придружиле Молдавска, Летонска, Литванска и Естонска ССР, укупан број република био је 16, а 1944. године СССР-у се прикључила и Народна Република Тува, поставши Тувинска Аутономна Област у саставу Руске СФСР.

5. Како се звао шеф државе у СССР-у?

Никита Хрушчов критикује младог песника Андреја Возњесенског

У СССР-у су формални шеф државе и истински носилац власти углавном били две различите особе.

Формално је од 1922. године шеф државе био председник Президијума Централног извршног комитета Совјетског Савеза (ЦИК). Зашто? Зато што је формално СССР био народна држава и његов највиши орган власти био је Конгрес совјета Совјетског Савеза – конгрес изабраних народних представника из читавог СССР-а.

Међутим, Конгрес совјета није могао стално да се састаје, па је имао свој Централни извршни комитет као владајући орган између заседања. А Централни извршни комитет је именовао владу СССР-а.

1938. године Конгрес совјета је као орган власти заменио Врховни совјет Совјетског Савеза и његов президијум је преузео функције Централног извршног комитета. Од 1938. па надаље шеф Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза био је челни човек СССР-а.

А 1990-1991. године, непосредно пре распада земље, на челу СССР-а се налазио Михаил Горбачов, први и последњи председник СССР-а.

У реалности власт у СССР-у је држао идеолошки лидер Комунистичке партије Совјетског Савеза који се, од Стаљиновог доба, називао генерални секретар Комунистичке партије Совјетског Савеза.

6. Да ли је СССР био атеистичка држава?

Минирање Храма Христа Спаситеља у Москви 1931.

„Морамо се борити против религије“ – говорио је Владимир Лењин. Ране године СССР-а обележене су сталном борбом против религијских убеђења која су бољшевици сматрали превазиђеним. Пре свега су се борили против руског православља. Међутим, у муслиманским и будистичким деловима земље религија је такође прогоњена.  

Од 1917. године православној цркви је забрањено да региструје рођења, смрти, бракове и разводе. Указ о одвајању цркве од државе и школства од цркве, који је усвојио Совјет народних комесара РСФСР 20. јануара 1918. године проглашавао је слободу религијских уверења. Исти указ је лишавао религијске организације свих права као правних лица.

Међутим, религија никада није званично забрањена у СССР-у. Мада је власт затворила већину цркава, никада није директно забрањивала хришћанима, муслиманима, Јеврејима и припадницима других конфесија да се моле. Активни религијски проповедници су проглашавани за ментално болесне и затварани у луднице, али религијска убеђења у СССР-у никада нису стављена ван закона.

7. Да ли је совјетска Комунистичка партија била влада СССР-а?

Формално Комунистичка партија СССР-а била је једина партија у Совјетском Савезу. Совјетским уставом из 1936. године проглашена је за „руководеће језгро“ земље. Мада формално партија није могла да буде влада, њени највиши органи су директно утицали на формирање владе.

Вођа партије је био шеф владе и држао је функције било генералног секретара, премијера или председника или две од три функције истовремено, али никада све три у исто време. Вођа партије је био де факто председавајући Политбироа Комунистичке партије и извршни руководилац Совјетског Савеза.   

8. Како се СССР називао пре 1922. године?

Пре 1922. године СССР није постојао. Формиран је од четири Совјетске Социјалистичке републике: Руске, Белорусије, Украјинске и Транскавкаске ССР. Назив Русије од 1917. до 1922. године био је Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република (РСФСР).

9. Да ли је СССР био највећа земља на планети?

Са површином од преко 22.402.200 квадратних километара, пружајући се кроз једанаест временских зона, СССР је заиста током свог постојања био највећа земља на свету. Статус највеће земље на свету наследила је и Руска Федерација.

10. Зашто се распао Совјетски Савез?

Председник РСФСР Б. Н. Јељцин и председник Врховног Савета Републике Белорусије С. С. Шушкевич потписују Споразум о стварању Савеза Независних Држава. 8. децембар 1991.

Већина историчара се слаже да је до распада СССР-а довело више политичких, економских и социјалних фактора. Неки тврде да се СССР распао, јер су његове вође престале да верују у идеје које су прокламовале.

Непосредан узрок распада СССР-а била је Горбачовљева перестројка, серија реформи које су имале за циљ да спасу привреду земље. Међутим, реформе су изазвале широку друштвену дебату о природи совјетске власти и улози партије, а затим су етничке тензије и сиромаштво довели до тога да различите републике прогласе независност од СССР-а, што је резултирало његовим распадом 1991. године.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“