Да ли је Стаљин знао да Хитлер намерава да нападне СССР?

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Увече 21. јуна 1941. године, совјетски граничари у близини града Сокаља, Западна Украјина, ухватили су немачког пребега Алфреда Лискова, који је препливао реку Буг и предао се. Лисков је рекао црвеноармејцима да ће у зору 22. јуна немачка војска напасти СССР. 

Стаљин је био обавештен и „одмах је пристао да стави трупе у стање приправности“, написао је маршал Георгиј Жуков касније у својим мемоарима. „Очигледно је [он] раније добијао тако важне информације другим каналима. Тек 21. јуна увече је Црвена армија и њена противваздушна одбрана коначно стављена у стање приправности. До тада су све офанзивне снаге Вермахта већ биле у позицији да пређу границу. 

Зашто је нацистички напад био неочекиван?

Да ствар буде гора, део армијског особља је добио наређење тек ујутру, када је немачки јуриш већ почео. „Пре зоре 22. јуна, жичана комуникација са трупама била је поремећена у свим западним пограничним областима, а штабови округа и армија нису могли брзо да пренесу своја наређења“, писао је историчар Владимир Карпов. „Немачке диверзантске групе, које су се већ налазиле на нашој територији, уништиле су радио-везу.“ 

Interim Archives/Getty Images

Међутим, командантима јединица који су тражили дозволу да отворе ватру у случају да немачке трупе пређу границу, речено је да „не подлежу провокацијама.“ Ово је било Стаљиново лично наређење. Совјетске трупе су морале да се повуку, а тек у 7:00: 15 ујутру, три сата након почетка немачког напада, Совјетима је дозвољено да узврате. До таквог катастрофалног кашњења дошло је јер је Стаљин до последњег тренутка сматрао напад „провокацијом“. 

Зашто је припрема за напад била тајна?

Нацистичка Немачка је почела да припрема напад на СССР средином 1940. године. Све припреме су обављене у строгој тајности, да совјетски обавештајци не би ништа открили. Немци су бомбардовали енглеске градове и припремали флоту за прелазак Ла Манша, док су у исто време прегруписали своје снаге у источној Европи. Шестог септембра 1940. године, Алфред Јодл, начелник Оперативног штаба немачке војске, послао је наређења за дезинформисање совјетских лидера у којима је јасно писало: „У наредним недељама концентрација трупа на истоку ће се значајно повећати. Из ових наших прегруписавања Русија никако не би требало да има утисак да ми спремамо офанзиву на Исток“. 

Истовремено, Хитлер је покушао да убеди Стаљина да ће Немачка следити пакт Молотов-Рибентроп из 1939. године, који је осигуравао мир између СССР-а и Немачке. Хитлер и други високи нацистички команданти желели су да створе утисак да ће Немачка прва напасти Енглеску. Хитлер је чак послао Стаљину пошту тражећи војну подршку против Британске империје, а совјетски министар спољних послова Вјачеслав Молотов је чак био позван у Берлин на преговоре са Хитлером и Јоахимом фон Рибентропом, немачким министром спољних послова. После преговора, Молотов је био потпуно сигуран да ће Енглеска постати прва мета Немачке. У међувремену, децембра 1940. Хитлер је потписао „Директиву бр. 21 (Операција Барбароса)“ о припремама за рат против Совјетског Савеза. У њему је писало: „Немачке оружане снаге морају бити спремне да победе Совјетску Русију током краткорочне кампање чак и пре него што се рат против Енглеске заврши. 

Молотов, Рибентроп и Стаљин

Universal History Archive/Universal Images Group/Getty Images

Највиши немачки команданти су, наравно, били свесни планова, који су својим деловањем додавали заверу, пише историчар Владимир Лота. Фелдмаршал Валтер фон Браухич је у божићном говору на радију у децембру тврдио да „Вермахт има само један задатак: да победи Енглеску“. Међутим, од фебруара 1941. немачке снаге су активно распоређене у источној Европи. Истовремено, њихова влада је наставила да расправља о могућностима економске сарадње са СССР-ом. Међутим, совјетска спољна обавештајна служба наставила је да пружа чињенице које су наговестиле могућност предстојећег немачког напада. Штета што им Стаљин није веровао. 

Зашто је Стаљин мислио да је напад провокација?

Јосиф Стаљин није веровао Винстону Черчилу, који је организовао кампању у британском кабинету за прекид дипломатских односа са Совјетским Савезом 1927. Сада када се вратио на власт, Стаљин је веровао да Черчил вероватно кује нову антисовјетску заверу. 

Већ у јуну 1940. Винстон Черчил је Стаљину послао личну поруку у којој је упозоравао на све већу хегемонију Немачке над Европом. Стаљин је, међутим, сматрао да је то покушај избијања сукоба између СССР-а и Немачке. Годину дана касније, Черчил је поновио своје упозорење, сада подржано солидним обавештајним подацима, али безуспешно. Како се сећао Стафорд Крипс, амбасадор Велике Британије у СССР-у, „Стаљин није желео да има везе са Черчилом, а највише се плашио да ће Немачка сазнати за његову преписку са Черчилом“. 

Стаљин и Черчил

PhotoQuest/Getty Images

Упозорења су стизала и из других извора. 17. априла 1941. један обавештајни становник Прага послао је упозорење Москви да ће Немачка напасти Совјетски Савез у другој половини јуна. Његов извештај се заснивао на информацијама добијеним од високог немачког официра у Чехословачкој, чије је покриће био главни инжењер у фабрикама Шкоде. Извор је већ стекао пуно поверење, али се то показало недовољним: када је извештај предат Стаљину, он је једноставно узвратио оштрим одговором, нажврљаним црвеном оловком: „Енглеска провокација. Решите! Стаљин“. 

Међутим, Стаљин није био наиван и схватао је да је рат неизбежан. Питање је било колико брзо. СССР-у је требало још времена да заврши своје војне припреме, а свакако би било згодније да Хитлер није напао бар до 1942. године. Међу обавештајним извештајима који су стизали 1940. и 1941. године, многи датуми су били назначени као почетак рата, али се ништа није догодило. Мобилизација војске од скоро два милиона била је озбиљна одлука, а Стаљин није могао само да верује у сваки извештај, па је одлучио да сачека. 

Hulton Archive/Getty Images

Препоручујемо

Зашто је Стаљин дозволио да му син страда у немачком логору?

Када је Немачка напала СССР, Стаљин је очигледно био шокиран. Првих осам сати рата провео је узалуд покушавајући да спречи ескалацију „провокације“. Он је бомбардовао немачко министарство спољних послова радио порукама – и чак је тражио помоћ од Јапана, позивајући га да делује као посредник у окончању „кризе“. У међувремену, немачке трупе које су извршиле инвазију на совјетску територију заузеле су све железничке пруге и мостове у правцима главне офанзиве, извршиле напад на 46 совјетских аеродрома, уништивши око 1.000 авиона Црвене армије на земљи, а такође су почеле брзо напредовање у унутрашњост на фронту. Испоставило се да Стаљинова погрешна процена није била фатална – али је свакако много коштала СССР и његов народ.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!