Да ли су у Совјетском Савезу постојалe коцкарнице?

Владимир Вяткин/Sputnik
Да би задовољили своју жудњу за коцкањем, Совјети су често морали да избегавају КГБ, професионалне варалице на картама и криминалце.

Иако је коцкање било забрањено у СССР-у, узбуђења која оно доноси нису била страна Совјетима. Окупљајући се тајно у импровизованим клубовима, неки од њих коцкали су се за баснословне суме новца. 

„Катран“

Већина људи у СССР-у није могла да ризикује да изгуби велике количине новца преко ноћи, али било је изузетака. Илегални предузетници, бирократе са добрим везама и становници совјетског криминалног подземља посећивали су се у такозване „катране“, илегалне коцкарнице које су личиле на обичне станове или даче (викенд куће). 

„Налазио се [Катран] у самом центру [Санкт Петербурга], близу реке Мојке, на другом спрату обичне куће, иза обичних врата без икакве ознаке. Пустили су ме унутра без лозинке. Мислим да ми је мој пријатељ дао неку врсту препоруке, јер на такво место се не може ући са улице“, написала је становница Лењинграда из совјетског доба по имену Ирина Чуди о свом искуству у једном од таквих илегалних совјетских казина. 

„Катрани“ су се обично налазили у великим становима, хотелским собама или приватним дачама у већим совјетским градовима попут Москве и Лењинграда, али и у одмаралиштима попут Сочија или на Криму. 

Обично су просторије биле распоређене према разним играма које су се играле унутра. Једна соба је била резервисана за рулет, друга за партију бриџа, трећа за канасту или бекгемон (тавла) и, наравно, једна соба је била резервисана за покер. 

„У просторији у коју су ме отпратили [на партију покера], била су три стола са лампама изнад њих. Могла сам да бирам где да седнем, нико ме није терао да седнем леђима окренута слици или огледалу кроз које би моје карте биле видљиве скривеном посматрачу. Могли сте да понесете свој шпил и док су га проверавали, радили би то пред вама. Ово је одавало утисак да је игра била фер“, пише Чуди. 

Постоје, међутим, различита мишљења о томе колико су игре у совјетском „катрану“ заиста биле поштене. Неки тврде да су власници зарађивали много новца од вођења објеката без упуштања у преварне тактике, захваљујући повећаној провизији коју су узимале установе овог типа. Други сугеришу да су неке од игара биле далеко од фер игара с обзиром на присуство професионалаца, у руском жаргону кидАла (термин се грубо преводи као преварант), који су мајсторски манипулисали шпилом карата да би стекли предност над богатим, али наивним нередовним посетиоцима. 

Без обзира на правичност игре, неким коцкарима није сметало да изгубе одређену суму новца јер су долазили у „катран“ због емоција и угођаја којих је обично било у изобиљу. Раскошно окружење, друштво лепих жена и бесконачна залиха алкохола привлачили су богате и важне госте... понекад превише важне да би КГБ затворио очи на активности одређених „катрана“. 

Испод радара КГБ-а

Прича се да је 1973. године у један од „катрана“ дошао заменик државног тужиоца СССР-а као приватно лице. Власници илегалног казина су препознали утицајног човека и дозволили му да добије велику суму новца и тако зацементирали корисну везу. 

Заинтересовани за стабилно снабдевање новим богатим и моћним играчима, „катрани“ су плаћали конобаре који раде у скупим ресторанима, хотелско особље и таксисте да за њих регрутују нове коцкаре. 

Делујући у окружењу једва прикривене тајности, многи „катрани“ су налетели на полицијске и тајне оперативце КГБ-а. Генерално, КГБ није био толико заинтересован за елиминисање „катрана“ као појаву, колико за прикупљање непроцењивих информација о клијентели. А ове информације би могле бити извучене од инсајдера и власника илегалних казина. 

Кажу да је власник „катрана“ у Москви по надимку Гоша Индија, човек са добрим везама у совјетском криминалном подземљу, био на удици КГБ-а. Био је приморан да цинкари госте свог „картана“, укључујући и горе поменутог заменика државног тужиоца, који је посећивао његов илегални казино након великог добитка. 

На крају је Гоша Индија пронађен обешен у сауни у Москви; док је заменик државног тужиоца добио укор од претпостављеног и послат у Новосибирску област да тамо одслужи остатак мандата. 

Како се Совјетски Савез распао заједно са забраном коцкања, илегални „катрани“ су уступили место отменим коцкарницама које су отворене у Москви и другим руским градовима 1990-их. Међутим, совјетски феномен „катрана“ поново се појавио када је коцкање забрањено широм Русије, са изузетком само одређених места у земљи, посебно намењених за то.

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“