Седморо доказане ванбрачне деце руских царева

Петар Велики је имао велики број љубавница и дефинитивно је добио децу из тих веза. Његова љубавница Марија Хамилтон двапут је побацила, али отац  је био непознат. Друга љубавница, Марија Кантемир, наводно је на свет донела Петрово мртворођено дете.

У сваком случају, неким чудом, Петар званично није имао признату ванбрачну децу. Мада је друштво веровало да је изузетни војсковођа гроф Петар Румјанцев био Петров син, с обзиром да је  Марија Румјанцева, грофова мајка, била позната царева љубавница.

Ана Петровна

Прво „званично“ ванбрачно дете у руској царској историји родила је Катарина Велика, али то се догодило пре него што је постала царица, док је још била велика кнегиња.

„Бог зна одакле мојој жени њена трудноћа, уопште не знам да ли је то моја беба и да ли треба то да схватим озбиљно“, рекао је велики кнез Петар Фјодорович, будући цар Петар III, када је сазнао да му је жена трудна. И рекао је то јавно, бар је Катарина тако навела у својим мемоарима.

Портрети Катарине II и Станислава Поњатовског

Музеј Ермитаж; Lviv National Art Gallery

Девојчица Ана је рођена у Санкт Петербургу 9. децембра 1857. године. Када је 17. децембра беба крштена у дворској цркви, није приређен званична пријем за стране изасланике. Царица Јелисавета је, међутим, дошла у цркву незванично да буде Анина кума.

Беба је призната као ћерка великог кнеза Петра Фјодоровича. Међутим, према гласинама, била је дете Станислава Поњатовског, будућег краља Пољске. Ана Петровна је преминула у другој години живота, у марту 1759. године.

Алексеј Бобрински

Портрет Алексеја Бобринског

Ермитаж

Алексеј Бобрински је рођен у тајности 11. априла 1762. године. Био је син царице Катарине и њеног љубавника Григорија Орлова. Овога пута Катарина је успела да сакрије трудноћу од мужа, цара Петра III. Морала је да носи корсет све време са дететом у утроби.

Портрети Катарине II и Григорија Орлова

Coburg Fortress/Третјаковска галерија

Када је Алексеј рођен, био је веома слаб и одмах је предат Василију Шкурину, Катаринином слузи. У Шкуриновој породици Алексеј је одгајан до дванаесте године, када је послат у Први кадетски корпус. После завршеног војног образовања, које је окончао са похвалама, упутио се на велико путовање Русијом и Европом.

Ванбрачног сина царица није нарочито крила, купујући му имања и дворце. А брат по мајци Павел Први касније му је чак даровао и грофовску титулу.

Семјон Велики 

Семјон је био син великог кнеза Павла Петровича, кога је 1772. године родила дворска дама удовица Софија Ушакова. Историчарка Изабел де Мадарјага пише да је „како би се проверило да може да добије наследника, Павле охрабрен да уђе у везу са извесном удовицом“, односно Ушаковом. Катарина, која је била до крајности практична жена, желела је, наиме, да провери да ли њен син може да обезбеди наследника.

Портрети Павла I Софије Ушакове

Музеј Новгорода; Nationalmuseum

Семјон је одгајан у дворским одајама Катарине Велике. 1780. године, кад му је било осам година, упућен је у војну школу, након чега је завршио Морнарички кадетски корпус. Први брод на којем је добио службу био је једрењак са 66 топова по имену „Не дирај ме“. После битке у Виборшком заливу 22. јуна 1790. Семјон је упућен Катарини са извештајем. Када је стигао у Санкт Петербург, Семјон је своју баку видео први пут после 10 година.

У јулу 1790. Семјон је унапређен у капетан-лајтнанта. Постоје две верзије о ономе што му се касније догодило. Према првој, Семјон је 1793. године послат у Лондон да служи у британској морнарици. Друга верзија тврди да је Семјон требало да буде члан експедиције Муловског (која никад није одржана), али је изненада преминуо у Кронштату.

У документима министарства морнарице наводи се да је Семјон Велики преминуо 13. августа 1794. године у бродолому брода „Вангард“ у страшној олуји у водама код Антила, у близини острва Свети Еустахије и Сент-Томас. 

Семјон је током живота добио надимак „Велики“, очигледно због гласина о његовом пореклу. Када је умро, Александар Храповицки, Катаринин секретар, је забележио: „Примили смо вест о Сењушкиној смрти“. 

Марта Мусина-Јурјева

Друго ванбрачно дете Павла I рођено је после његовог убиства. Недељу дана пре своје смрти Павле је позвао највишег доглавника, тајног саветника Александра Куракина. Павле му је рекао да две жене носе његову децу. Ако буду дечаци, зваће се Никита и Филарет, ако буду девојчице Јевдоксија и Марта. Павлов син, Александар, требало је да им буде кум.

После Павлове смрти само једно дете је рођено, негде у мају или јуну 1801. године, девојчица која је добила име Марта. Њена мајка је, према изворима, била Мавра Јурјева, дворска дама царице Марије Фјодоровне, Павлове жене.

Према вољи покојног императора, беба Марта је 1. августа 1801. године проглашена за племкињу и дато јој је неколико села са укупно 1.000 сељака. Одгајала ју је у Павловску Марија Фјодоровна. Нажалост, Марта је преживела само нешто дуже од две године. Преминула је 17. септембра 1803. године. Приход од њених села добијала је њена мајка. 

Георгиј Александрович Јурјевски

Георгиј Александрович Јурјевски,1894.

Јавно власништво

Георгиј је са две сестре, Олгом и Јекатерином, рођен из везе Александра II и његове миљенице Јекатерине Долгоруке. Од 1866. године они су били у љубавној вези, док је царица Марија Александрoвна била ван царске милости. Када је Николај, њен најстарији син са Александром II, умро од менингитиса, изгубила је интересовање за живот. Александрова афера је била очигледна свима на двору, али царица није на то обраћала пажњу.

„Предодређена да прашта, из дана у дана, годинама, није изустила ни реч жалбе или оптужбе. Тајну своје патње и понижења однела је са собом у гроб“, записала је о њој дворска дама Александра Толстој.

Георгиј је рођен 30. априла 1872. године у Зимском дворцу. По наређењу Александра II 1874. године је добио титулу кнеза. Он и његове сестре су добили презиме Јурјевски, изведено од једног од наследних имена бољара Романових - Јуриј. Царица Марија Фјодоровна је 1880. године умрла, а два месеца касније Александар II се оженио Јекатерином Долгоруком, која је такође добила титули кнегиња Јурјевска. Из ове везе рођен је још један дечак, Борис (1876), али је живео само месец дана.

Након што је Александар II убијен 1881. године, Јекатерина Јурјевска и сва њена деца су напустили Русију и отишли за Француску. Георгиј је тамо студирао на Сорбони, али се касније вратио у Русију, где је похађао Морнарички кадетски корпус. Мада му је био полубрат, Александар III му није дозволио да служи у руској царској војсци. Георгиј је успео да ипак добије дозволу од свог другог полубрата великог кнеза Алексеја Александровича, који му је дозволио да служи у руској морнарици, мада није био за то потпуно квалификован.

Јекатерина Михајловна Јурјевска (Долгорука) са сином Георгијем и ћерком Олгом. 1881-1883.

Levitsky S.L.

Георгиј се веома лоше показао. „И док је на дужности и док је на палуби током пловидбе, он просто не жели ништа да ради; ни савети ни пример других на њега немају никакав утицај. Због лењости, неуредности и недостатка самопоштовања предмет је подсмеха другова, а изазива незадовољство надређених који не знају шта да раде с њим“, написао је кнез Алексеј његовој мајци 1893. године. „Мислим да је боље да пређе у копнене снаге, јер неће бити добар морнар!“ – додао је.

1897. године Георгиј је отпуштен из морнарице и упућен у царски хусарски пук. Александар III тад више није био жив, а његов наследник Николај II није имао ништа против да његов ујак служи у војсци.

1900. године Георгиј се оженио кнегињом Александром Константиновом фон Зарнекау. Добили су сина Александра Јурјевског (1900-1988). Живели су у иностранству, где им се брак распао. Преминуо је у Марбургу 1913. године.

Олга Александровна Јурјевска

Олга Александровна Јурјевска

Legion Media

Олга Александровна је рођена 1873. године из исте везе између Александра II и Јекатерине Долгоруке.

Од 1891. године живела је са мајком и сестром у Ници, у кући Вила Жорж, названој у част њеног брата Георгија. У Француској је породица могла себи да приушти око двадесет слугу и приватне кочије.

Олга се 1895. године удала за грофа Георга-Николаја фон Меренберга (1871–1948), унука Александра Пушкина, поставши грофица Меренберг. Николај II, који је тада био цар, одбио је да финансира венчање своје тетке, јер му је његова мајка Марија Фјодоровна то забранила. Олгу је то веома увредило.  

Већи део живота провела је у Немачкој. Имала је троје деце, од којих је једно рано умрло. Олга је преминула 1925. у Висбадену. 

Јекатерина Александровна Јурјевска

Јекатерина Александровна Јурјевска

Legion Media

Најмлађа ћерка Александра II и кнегиње Јекатерине Јурјевске (девојачко Долгорука) рођена је 9. септембра 1878. године у Јалти на Криму, једном од имања која је Александар II поклонио њеној мајци.

После 1881. године Јекатерина је с мајком, братом и сестром отишла да живи у Ници. 1901. се удала за Александра Барјатинског, који је био међу најбогатијим људима у Русији, али истовремено женскарош и расипник. Имали су двоје деце, Андреја (1902-1944) и Александра (1905-1992), који су наследили огромно богатство после очеве смрти 1910. од менингитиса.

За време Првог светског рата Јекатерина се вратила у Русију. Живела је веома раскошно, а 1916. се удала за кнеза Сержа Оболенског (1890-1978). Међутим, и то је био несрећан брак. После револуције Јекатарина и Серж су успели да побегну у Европу и тамо стигли једва живи. Јекатерина је чак морала да пева у баровима како би нешто зарадила. После мајчине смрти 1922. године није наследила готово ништа, јер је мајка све потрошила живећи у луксузу и бавећи се доброчинством.

Цар Александар II, Јекатарина Долгорука и њихова деца Георгиј и Олга, око 1870.

Јавно власништво

1923. године Серж Оболенски се развео од Јекатерине, која је постала професионална певачица са репертоаром од неких две стотине песама на енглеском, француском, руском и италијанском. Купила је кућу на острву Хејлинг у Хемпширу. Ту је живела од помоћи коју је примала од краљице Мери, удовице краља Џорџа V. Међутим, после краљичине смрти у марту 1953. године остала је без средстава и била принуђена да продаје своју имовину.

Умрла је у старачком дому на острву Хејлинг 22. децембра 1959. године. Била је последње преживело дете Александра II, као и последња унука Николаја I.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!