Ћерка Петра Првог имала је благу нарав и понашање готово фриволно. Волела је забаве, луксуз, скупе одевне комбинације које су више откривале него скривале. Често је виђана у друшту разних младих људи. Петар Велики није стигао да уда ћерку (рецимо, будући француски краљ Луј XV одбио је предлог).
Портрет Јелисавете Петровне, рад Виргилиуса Ериксена
Царско селоОна готово да није имала никаквих шанси да дође на власт. У наследном реду долазила је после свог братанца Петра Другог, старије сестре Ане и њихових потомака. Ипак венчање за принцезе попут ње било је пре свега политичко питање. И Јелисавета је још у раној младости схватила да се њен сентиментални живот будно прати.
Када је на престо ступио дечак император Петар Други, Јелисавета се с њим зближила. Кружиле су гласине да је Петар Други заљубљен у своју младу тетку. У сваком случају много времена проводили су заједно, ишли у лов и на излете. Постоје тврдње да је било жеље да их ожене, али да црква не би аминовала брак тако блиских рођака.
Портрет Петра II, рад непознатог уметника
ЕрмитажУгледне породице, Мењшикови и Долгорукови који су заправо владали уместо Петра Другог, плеле су интриге и бориле се за утицај, бојећи се дечакове блискости са Јелисаветом.
Страховали су од њеног утицаја на Петра, и самим тим губитка власти, и планирали да ожене младог владара једном од својих ћерки. Међутим, Петар је рано умро, заправо се и не оженивши.
Прве неуспешне Јелисаветине удаје догодиле су се још за време његове владавине. Најпре је била вези са генерал мајором Александром Бутурлином, а затим камер-јункером Семјоном Наришкином. Обојицу је Петар Други протерао и били су у његовој немилости. Било зато што је био љубоморан на Јелисавету, било под утицајем својих саветника.
После прераног одласка са овог света младог Петра Другог на престо је мимо реда ступила Ана Ивановна, братаница Петра Великог. За време њене владавине Јелисавету су просили принчеви из иностранства, али је, бојећи се конкуренције, Ана све листом одбијала. И тако је Јелисавета која је имала скоро тридесет остала неудата.
Наредна велика љубав Јелисаветина био је Алексеј Разумовски, пореклом запорошки козак. Говорило се да је био најлепши мушкарац у целој Руској империји. Разумовски је помогао Јелисавети да изврши дворски преврат и дође на власт, а после тога од императорке добио висока звања и грофовску титулу.
Портрет Алексеја Разумовског
(CC BY-SA 4.0)Јелисавета се, како легенда каже, управо са Разумовским тајно венчала у селу Перово крај Москве 1742. године. У цркви су дуго потом чувани „докази“, нарочите ритуалне тканине „покрови“ које је наводно сама Јелисавета везла. Она је потом купила цело село и саградила Разумовском дворац.
Јелисавета није налазила за сходно да открива брак широкој публици. Имала је преко тридесет година, а венчање са човеком из не тако угледног порекла могло је да наљути аристократију. А Разумовски је, осим тога, могао да има и претензије на власт.
Веровало се да је за време Јелисавете миљеништво први пут достигло велике размере. Разумовски је имао неограничену власт и снажно утицао на императорку и њене одлуке.
Осим легенде о Јелисаветином тајном венчању, шириле су се још неке, рецимо, оне о деци са Разумовским. И мада императорка званично никада није имала наследника, савременици су указивали да је пар вероватно имао сина и ћерку.
Постоји легенда о Јелисаветиној „ћерки“, познатој као кнегиња Тараканова која је у време Јекатерине Друге насилно замонашена и до краја живота је боравила у Ивановском манастиру у Москви.
„Кнегиња Тараканова“ Константина Флавицког
Третјаковска галеријаБило је и много других самозванаца који су се касније издавали за децу Јелисавете и Разумовског. Једна таква особа ухапшена је и затворена у Петропавловској тврђави по наређењу Јекатерине Друге. Јелисавета је заправо званично словила за неудату даму све до краја живота.
У животу већ четрдесетогодишње императорке појавио се још један млади миљеник, гроф Иван Шувалов који је за време њене владавине постао просветитељ, оснивајући Московски универзитет и Академију уметности. Царица је, међутим, до краја живота била блиска са Разумовским.
Портрет Јекатерине II, рад Дмитрија Левицког
Новгородски музејЛиста стварних и наводних Јекатерининих миљеника бројала је двестотинак мушкараца. Императоркино срце испуњено љубављу изазивало је појаву гласина о наводном невероватном разврату који се догађао на двору.
Јекатерина Друга била је супруга Петра Трећег, наследника Јелисавете Петровне. Петар Трећи био је син Јелисаветине старије сестре Ане (и унук Петра Великог). На тај начин Јелисавета је покушавала да успостави нарушени поредак наслеђивања царске власти.
Петар је одрастао у Немачкој, а нису га занимали ни Русија, ни власт (ни супруга Немица). Царски брачни пар ипак је добио наследника, будућег императора Павла Првог (једнако непопуларног као што је био његов отац). Касније се родила и ћерка која је умрла као дете. Петар Трећи признао је дете мада је сумњао у своје очинство. Јекатерина је према распрострањеном мишљењу ћерку добила из везе са љубавником, будућим пољским краљем Станиславом Поњатовским.
Петар Трећи имао је репутацију чудака спроводећи изузетно непопуларну политику, због чега је Јекатерина, уз подршку племства и посебно миљеника Григорија Орлова, 1762. године извршила дворски преврат.
Портрет Григорија Орлова, рад Фјодора Рокотова
Третјаковска галеријаПетар је ухапшен и убрзо умро под неразјашњеним околностима. Користећи преседан, ситуацију у којој је Јекатерина Прва постала императорка после смрти супруга Петра Првог, и Јекатерина Друга дошла је на престо после мужевљеве смрти.
Занимљиво је да је само неколико месеци пре него што ће ступити на престо Јекатерина (у тајности од мужа) родила дете чији је отац био Григориј Орлов. Ванбрачног сина, познатог као Алексеј Бобрински, царица, међутим, није нарочито крила, купујући му имања и дворце. А брат по мајци Павел Први касније му је чак даровао и грофовску титулу.
Портрет Алексеја Бобринског, рад непознатог уметника
ЕрмитажГригориј Орлов био је Јекатеринин миљеник више од деценије и императорка је чак хтела да се уда за њега пошто је дошла на престо, али су је убедили да то не чини. Касније је имала и друге љубавнике, а Орлов је уклоњен са двора.
Наредни миљеник, и по свему судећи Јекатеринина велика љубав био је кнез Григориј Потемкин. Он је био десет година млађи од императорке а Руској империји је припајао нове територије.
Портрет Григорија Потемкина, рад Јохана Баптиста Лампи Старијег
Њихово тајно веначање догодило се 1774. или 1775. године. Многи савременици верују да венчање није било гласина, већ се стварно догодило. Потемкин је имао огроман утицај и власт због чега су се он и царица често свађали. Њој је било јасно да он не може да претендује на власт па га без обзира на нескривеност њихове љубавне везе није јавно промовисала као мужа.
Кружиле су гласине да је Јекатерина родила ћерку са Потемкином, извесну Јелисавету Тјомкину коју је он представљао као своју ученицу. Међутим, многи историчари сматрају да је Тјомкина тешко могла да буде Јекатеринина ћерка будућу да је рођена када је Јекатерина већ имала више од 45 година.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
