Како су Американци лансирали СТОТИНЕ шпијунских балона против Совјета током Хладног рата

Јавно власништво
Извиђачки балони су претходили употреби авиона U-2 на великим висинама које су САД користиле за шпијунирање СССР-а касних 1950-их.

Америчко ваздухопловство покренуло је програм шпијунских балона на великим висинама убрзо након Другог светског рата. Упркос бројним компликацијама, шпијунски балони су се показали као економичан и ефикасан начин за прикупљање обавештајних података о Совјетском Савезу, отварајући пут употреби шпијунских авиона на великим висинама који су изазвали дипломатски скандал 1960. године. 

Шпијунски балони

Skyhook balloon

До 1950-их, када су се хладноратовске тензије са Совјетским Савезом искристалисале, Сједињеним Државама је био потребан извиђачки алат како би непримећено посматрали свог непријатеља. 

Откривши да млазни токови великих висина углавном вијугају од запада ка истоку, америчко ваздухопловство је закључило да би балони на великим висинама пуштени из западне Европе хипотетички летели ка истоку, што значи да ће највероватније летети изнад СССР-а, а затим стићи до Америчке војне базе у Јапану где би било могуће прикупити податке. 

Ако је тако, амерички шпијунски балони би могли да прикупе драгоцене обавештајне податке о војсци СССР-а, посебно о нуклеарним способностима земље, и – што је најважније – да остану ван домета совјетске противваздушне одбране крстарећи на 15.000 метара изнад нивоа мора. 

Америчка војска је 10. јануара 1956. лансирала осам шпијунских балона са територије Турске и један са територије Западне Немачке. У наредним недељама, број успешних лансирања порастао је на огромних 448 шпијунских балона који су кренули на исток. 

Појава стотина шпијунских балона у совјетском ваздушном простору није остала непримећена. 4. фебруара 1956. СССР је дипломатским каналима упутио званичну протестну ноту САД оптужујући САД за кршење совјетског ваздушног простора и суверенитета. У међувремену, совјетска војска је размишљала о начинима да неутралише претњу.

Убрзо су совјетски пилоти МиГ-а открили да су шпијунски балони ноћу губили висину и спуштали се у зону удара. Ово једноставно откриће показало се изузетно ефикасним: процењује се да је 90 одсто америчких шпијунских балона или оборено од стране Совјета или су се срушили на неидентификованим локацијама пре него што су могли да напусте огромну територију СССР-а. 

Без обзира на то, део преосталих шпијунских балона који је преживео све опасности и стигао до америчких војних база носио је непроцењиве информације о територијама СССР и Кине. 

Међутим, како су расле хладноратовске тензије, тако су расле и технологије које су САД користиле да би стекле увид у то шта се дешава иза гвоздене завесе. 

„Неухватљиви“ U-2

До касних 1950-их, САД су прешле са шпијунских балона на напредније и поузданије шпијунско средство: извиђачки и осматрачки авион на великим висинама У-2. 

Године 1956. САД су почеле тајно да шаљу авионе У-2 преко совјетске територије за извиђачке мисије. Тачно се претпостављало да Совјети нису имали могућности да оборе ове авионе на висини од 21 километра. Међутим, председник Ајзенхауер је инсистирао да лично одобри сваки лет, јер је било немогуће предвидети совјетски одговор. 

Совјетска војска је открила авионе, али није успела да их досегне постојећим ракетама земља-ваздух. Занимљиво је да совјетски лидер Никита Хрушчов није јавно оптужио САД, јер би такав протест открио неспособност совјетске војске да обара авионе на великим висинама.

Првог маја 1960. – две недеље пре него што је председник Ајзенхауер требало да се састане са совјетским лидером Хрушчовим у Паризу – Бела кућа је одобрила још један лет У-2 изнад совјетске територије.

ПВО систем С-75 „Двина“

Нови противваздухопловни ракетни систем С-75 „Двина“ погодио је авион У-2. Авион се срушио и Совјети су ухватили америчког пилота Френсиса Гарија Пауерса. 

Инцидент У-2 довео је до отказивања предстојећег самита у Паризу и срушио нове, иако преурањене, наде у мирно решење Хладног рата. 

Олупина обореног У-2 у околини Свердловска, 1. мај 1960.

Занимљиво је да су шпијунски балони користили Совјетима на необичан начин. Док су испитивали срушене балоне, совјетски научници су открили да је филм америчке производње који се користи у камерама био у стању да издржи утицај високих температура и излагања радијацији. Ово га је учинило савршеним алатом за Совјете да сниме тамну страну Месеца 1959. године.

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“