У луксузном хотелу St.Regis у центру Менхетна богати и утицајни чланови америчког друштва окупили су се једном приликом на презентацију руског пенушавог вина из Абрау-Дјурсоа под марком Nazdorovya. На тај неочекивани догађај у јеку Хладног рата 1975. године позвао их је шеф компаније PepsiCo Доналд Кендал. Дегустација совјетских пенушавних вина имала је за циљ да допринесе „бољем узајамном разумевању“ и „смањењу напетости“ у односима између САД и СССР-а. Наравно, уједно је то био и прилично уносан бизнис.
Никита Хрушчов пије пепси-колу.
Legion MediaДоналд Кендал је 1971. године за време посете СССР-у постигао договор са совјетским руководством о испоруци производа PepsiCo у Совјетски Савез. Тако је пепси-кола постала прва западна лимунада у званичној продаји у СССР-у. Заузврат је PepsiCo преузела на себе обавезу да у САД увози и пласира вотку „Столичнаја“ и пенушаво вино „Nazdorovya“.
Посета Доналда Кендала, шефа америчке компаније PepsiCo СССР-у. Потписивање уговора о отварању пунионице 1973. у Новоросијску.
Дмитриј Козлов/SputnikАлексеј Косигин, председник Савета министара СССР-а, договорио се о бартеру газираног пића на вотку по формули „литар за литар“. Истина, он је на крају удесио да се вотка третира као готов производ, а газирано пиће да буде концентрат. Тако је на крају формула била 1:17, и то не у корист Американаца.
У америчким лукама је 1973-1981. истоварено 1,9 милиона декалитара вотке „Столичнаја“ у вредности од 25 милиона долара. У истом периоду је у СССР-у продато 32,3 милиона декалитара пепси-коле у вредности од 303,3 милиона рубаља (дакле, 139,3 милиона рубаља више, ако се узме у обзир курс долара). Треба имати у виду да Американци нису добијали новац за „пепси-колу“, него само добит од реализоване продаје совјетских алкохолних пића у САД.
Може се претпоставити да је СССР извозио више вотке него вина, али је чињеница да је пенушаво вино Nazdorovya продавано у неколико продавница у Америци.
Назив бренда Nazdorovya за пенушаво вино из СССР-а није се појавио случајно. У питању је мало измењени израз „Na zdorovie“ који је коришћен као здравица у свим америчким филмовима где се појављује „руски траг“ или руска вотка.
У оно време увоз пенушавог вина у Америци, наравно, није био несвакидашња појава. Америка га је увозила и из Југославије, Јужне Африке и Аустралије.
Новинар Френк Џ. Пријал је у свом чланку за The New York Times 1975. године описао пенушаво вино Nazdorovya Extra Brut као „суво и добро избалансирано вино“, а Nazdorovya Brut као „ближе боји злата, лаганог слатког укуса који остаје у устима“.
Пивара „Новоросијск“. Производна линија „Пепси-Коле“ 1974.
Н. Архангелски/SputnikТа пенушава вина су прављена у месташцету Абрау-Дјурсо у Краснодарском крају од тамошњег грожђа. Винари су користили сорте Пино Ноар и Пино Шардоне. Вино би пре извоза одстајало три године, у складу са класичном технологијом производње шампањца. СССР је под брендом Nazdorovya извозио вино и у Белгију, Бразил, Италију, Канаду, Мексико и у земље Источне Европе.
У Америци је флаша пенушавог вина Extra Brut коштала 13 долара, а брут је коштао 9,95 долара. У том дијапазону се кретала и флаша невинтажног француског шампањца Moet & Chandon (10 долара), а у поређењу са премиум пенушавим вином из Калифорније совјетско вино је било скупље.
„Абрау-Дјурсо“
https://abraudurso.ru/Совјетско-амерички односи су запали у нову кризу 1979. године после повлачења совјетских трупа из Авганистана, тако да је опала и потражња за совјетским напицима. Крајем 1980-их, пред распад СССР-а, Американци су преоријентисали бартер на куповину совјетске војне технике.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу