Како су Американци трампили пепси-колу за совјетско пенушаво „Nazdorovya“ и вотку „Столичнаја“

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

У луксузном хотелу St.Regis у центру Менхетна богати и утицајни чланови америчког друштва окупили су се једном приликом на презентацију руског пенушавог вина из Абрау-Дјурсоа под марком Nazdorovya. На тај неочекивани догађај у јеку Хладног рата 1975. године позвао их је шеф компаније PepsiCo Доналд Кендал. Дегустација совјетских пенушавних вина имала је за циљ да допринесе „бољем узајамном разумевању“ и „смањењу напетости“ у односима између САД и СССР-а. Наравно, уједно је то био и прилично уносан бизнис.

Доналд Кендал је 1971. године за време посете СССР-у постигао договор са совјетским руководством о испоруци производа PepsiCo у Совјетски Савез. Тако је пепси-кола постала прва западна лимунада у званичној продаји у СССР-у. Заузврат је PepsiCo преузела на себе обавезу да у САД увози и пласира вотку „Столичнаја“ и пенушаво вино „Nazdorovya“.

Алексеј Косигин, председник Савета министара СССР-а, договорио се о бартеру газираног пића на вотку по формули „литар за литар“. Истина, он је на крају удесио да се вотка третира као готов производ, а газирано пиће да буде концентрат. Тако је на крају формула била 1:17, и то не у корист Американаца.

У америчким лукама је 1973-1981. истоварено 1,9 милиона декалитара вотке „Столичнаја“ у вредности од 25 милиона долара. У истом периоду је у СССР-у продато 32,3 милиона декалитара пепси-коле у вредности од 303,3 милиона рубаља (дакле, 139,3 милиона рубаља више, ако се узме у обзир курс долара). Треба имати у виду да Американци нису добијали новац за „пепси-колу“, него само добит од реализоване продаје совјетских алкохолних пића у САД.

Може се претпоставити да је СССР извозио више вотке него вина, али је чињеница да је пенушаво вино Nazdorovya продавано у неколико продавница у Америци.

Назив бренда Nazdorovya за пенушаво вино из СССР-а није се појавио случајно. У питању је мало измењени израз „Na zdorovie“ који је коришћен као здравица у свим америчким филмовима где се појављује „руски траг“ или руска вотка.

У оно време увоз пенушавог вина у Америци, наравно, није био несвакидашња појава. Америка га је увозила и из Југославије, Јужне Африке и Аустралије.

Новинар Френк Џ. Пријал је у свом чланку за The New York Times 1975. године описао пенушаво вино Nazdorovya Extra Brut као „суво и добро избалансирано вино“, а Nazdorovya Brut као „ближе боји злата, лаганог слатког укуса који остаје у устима“.

Та пенушава вина су прављена у месташцету Абрау-Дјурсо у Краснодарском крају од тамошњег грожђа. Винари су користили сорте Пино Ноар и Пино Шардоне. Вино би пре извоза одстајало три године, у складу са класичном технологијом производње шампањца. СССР је под брендом Nazdorovya извозио вино и у Белгију, Бразил, Италију, Канаду, Мексико и у земље Источне Европе.

У Америци је флаша пенушавог вина Extra Brut коштала 13 долара, а брут је коштао 9,95 долара. У том дијапазону се кретала и флаша невинтажног француског шампањца Moet & Chandon (10 долара), а у поређењу са премиум пенушавим вином из Калифорније совјетско вино је било скупље.

Совјетско-амерички односи су запали у нову кризу 1979. године после повлачења совјетских трупа из Авганистана, тако да је опала и потражња за совјетским напицима. Крајем 1980-их, пред распад СССР-а, Американци су преоријентисали бартер на куповину совјетске војне технике.