Како је породица Нобел основала руску нафтну индустрију

Нобелова награда је установљена 1901. Од тада је додељена 615 пута за 989 људи и организација, углавном из САД, Велике Британије, Немачке, Француске, Шведске и Русије. 

Оно чега се данас мало ко сећа јесте да је додела награде омогућена захваљујући уносном нафтном бизнису породице Нобел у Руском царству. 

Банкрот

Породица Нобел је у Русију дошла из Шведске 1838. Проналазач Имануел Нобел – глава породице и отац оснивача Нобелове награде – преселио се са женом и три сина у Санкт Петербург, у нади да ће продати изуме на којима је радио у Шведској. 

Имануел Нобел, основач династије Нобел (1801-1872)

Јавно власништво

Ризик од пресељења је на крају донео обилан профит за породицу. Иновативни Швеђанин успео је да распали интересовање руског цара Николаја I, када је представио побољшану верзију подводне експлозивне мине. 

У време Кримског рата – који је трајао од 1853. до 1856. – проналасци, иновације и масовна производња оружја и војне опреме били су најважнији за руску владу. 

Користећи свој рани успех, Имануел Нобел је основао фабрику ратних залиха која се у то време показала као веома уносан посао. 

Међутим, понестало му је среће када је нови цар Александар II увео озбиљне резове у војни буџет земље убрзо након завршетка Кримског рата. 

Породични бизнис у Русији је банкротирао и продали су га повериоци. 

Импулсивна куповина

Вративши се у родну Шведску, Имануел је остатке породичног богатства поверио свом најстаријем сину Лудвигу, који је остао у Русији са својом браћом и сестрама. 

Лудвиг Нобел (1831-1888)

Јавно власништво

Препоручујемо

Како је у Русији откривена нафта и зашто је власник прве руске рафинерије умро у дуговима

Лудвиг Нобел је искористио уштеђевину да оснује нову фабрику специјализовану за производњу лафета. Под Лудвиговим руководством, посао је почео да расте и Фабрика машина „Лудвиг Нобел“ постала је један од највећих произвођача артиљеријских делова и пушака у Русији. 

Године 1873. Лудвиг је свом брату Роберту поверио 25.000 рубаља и упутио га да оде на Кавказ да набави орахово дрво које се надао да ће употребити за производњу пушака. 

Ипак, када је Роберт дошао у Баку, није могао да одоли искушењу да обави куповину која ће се касније испоставити као прекретница и нешто што је променило живот читавој породици Нобел. Користећи 25.000 рубаља које је имао, Роберт је купио малу рафинерију нафте у граду који ће се ускоро претворити у светску престоницу производње нафте. 

Branobel, Ltd.

За три године мала рафинерија нафте у Бакуу претворила се у акционарско друштво „Бранобел“ са седиштем у Санкт Петербургу са основним капиталом од три милиона рубаља. Браћа Нобел су заједнички поседовали 60,8 одсто акција компаније, а остатак је отишао другим инвеститорима. 

Корпорации „Браћа Нобел Нафта“ у Бакуу, Азербејџан. 1875-1920.

Технички музеј (СС ПО 2.0)

У годинама које су уследиле, компанија је почела да купује нафтна поља широм руског Кавказа, углавном на територији савременог Азербејџана, а такође и на неким налазиштима у азијском делу Руске империје.

Корпорации „Браћа Нобел Нафта“ у Бакуу, Азербејџан. 1875-1920.

Технички музеј (СС ПО 2.0)

Браћа Нобел су користила технологију за развој свог нафтног пословања и били су пионири у развоју раних нафтних танкера. Први светски танкер под именом „Зороастр“ припадао је њиховој компанији.

Зороастр

Јавно власништво

Оснивајући истраживачке лабораторије у Бакуу и запошљавајући десетине научника, браћа Нобел су се у великој мери ослањала на науку и технологију да би стекли утицај у својим пословним активностима. 

Имануел Нобел (1859-1932), председник Друштва нафтне производње браће Нобел од 1902. године

Sputnik

Менаџмент компаније био је познат и по љубазном односу према радницима, нетипичном за време које је претходило Руској револуцији. Браћа Нобел увела су систем поделе профита за своје раднике, инвестирала у побољшање услова живота и донирала школама и болницама у областима у којима су пословала. 

Корпорации „Браћа Нобел Нафта“ у Бакуу, Азербејџан. 1875-1920.

Технички музеј (СС ПО 2.0)

До краја века Бранобел је експоненцијално растао и постао највећа нафтна компанија у Руском царству. Управљао је са преко 500 нафтних бушотина и особљем од око 12.000 радника. Затим је руска револуција зауставила импресиван раст компаније. 

Корпорации „Браћа Нобел Нафта“ у Бакуу, Азербејџан. 1875-1920.

Технички музеј (СС ПО 2.0)

Црвена армија је преузела власт у Бакуу до краја априла 1920. Бољшевици су национализовали имовину компаније Бранобел, не остављајући оснивачима никакву дефакто контролу над пословањем које су основали. 

Корпорации „Браћа Нобел Нафта“ у Бакуу, Азербејџан. 1875-1920.

Технички музеј (СС ПО 2.0)

Међутим, сналажљива браћа су искористила неизвесност да ли ће бољшевици победити у руском грађанском рату и продали су своје акције компаније, коју су бољшевици већ национализовали, америчкој Standard Oil Company, Inc. 

Корпорации „Браћа Нобел Нафта“ у Бакуу, Азербејџан. 1875-1920.

Технички музеј (СС ПО 2.0)

Алфред Нобел ће део профита од тог посла искористити за оснивање Нобелове награде 1901. 

Данас су браћа Нобел заслужна за оснивање руске нафтне индустрије која је постала једна од највећих на свету. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!