Ова два нацистичка фелдмаршала ПРЕЖИВЕЛА су заробљавање од стране Совјета

Фридрих Паулус 

Заробљени немачки војсковођа Фридрих Паулус

Иља Таранцов/TASS

Фридрих Паулус је био први немачки фелдмаршал који се предао Совјетима. Био је задужен за 6. армију, која је опкољена у Стаљинграду. Паулус је 30. јануара 1943, дан пре предаје, унапређен у генерал-фелдмаршала, што је у суштини било прикривено наређење да се изврши самоубиство. „Ни један фелдмаршал никада није био заробљен“, поручио је Хитлер у радиограму Паулусу. 

Паулус је одлучио да не изврши самоубиство и предао се као ратни заробљеник трупама 64. совјетске армије. Не желећи да одговара за капитулацију војске, поверио је преговоре са совјетском војном командом својим потчињенима Фридриху Роскеу и генералу Артуру Шмиту. 

Фридрих Паулус (у средини) у свом штабу поред Стаљинграда

Roger Viollet/Getty Images

У заточеништву Паулус је у почетку одбијао да говори против Хитлера и фашизма. Међутим, променио је понашање после неуспелог покушаја атентата на Хитлера у јулу 1944. у коме су учествовали неки његови пријатељи и блиски сарадници. 

Препоручујемо

Како је заробљен немачки фелдмаршал Паулус

Почев од августа 1944. московски радио на немачком језику емитовао је Паулусово обраћање немачком народу, у коме је позвао своје сународнике да свргну Хитлера и формирају нову владу која ће окончати рат и обновити пријатељске односе са садашњим непријатељем. Тако је Паулус, који је у то време био цењена и позната личност у нацистичкој Немачкој, постао један од кључних пропагандних активиста у борби против нацизма. 

На Нирнбершком суђењу Паулус је постао адут Совјетског Савеза када је сведочио као сведок оптужбе. После суђења враћен је у СССР, где је живео у предграђу Москве, био је консултован за потребе снимања совјетског филма „Битка за Стаљинград“ и писао је мемоаре. Упркос посебном третману (фелдмаршал је имао ађутанта, доктора и кувара који су радили за њега, а чак је добио и одмор на Криму), Паулусу није дозвољено да напусти СССР. 

Тек након Стаљинове смрти, Паулус је могао трајно да напусти земљу и врати се у Немачку. 

„Пре него што напустим Совјетски Савез“, написао је он у изјави објављеној у СССР-у у октобру 1953, „желео бих да кажем совјетском народу да сам својевремено дошао у њихову земљу као непријатељ у слепој послушности, али сада из ње одлазим као њен велики пријатељ“. 

Фердинанд Шернер 

Фердинанд Шернер у лето 1944.

Getty Images

Фердинанд Шернер је био познат као један од најокрутнијих команданата у Вермахту. Наређивао је да се стрељају његови војници ако би напустили своје положаје без дозволе. У јануару 1945. Шернер је постављен за команданта војне групе „Центар“ и користио је војне судове и дисциплинске мере против својих трупа. Хитлер је унапредио Шернера у чин фелдмаршала 5. априла 1945. године. 

Хитлер је 29. априла 1945. именовао Шернера за главног команданта копнених снага. Након Хитлеровог самоубиства 30. априла 1945. Шернер је формално сматран врховним командантом нацистичке војске све до немачке капитулације 9. маја 1945. Међутим, он заправо никада није прихватио ту позицију, већ је предводио немачке трупе које су се бориле у Прагу и околини.  

Уочи предаје Шернер је наредио својим трупама да се повуку на запад и напустио војску. Предао се Американцима 17. маја 1945, али је совјетској команди предат 26. маја 1945. године. 

Од 1945. до 1952. Шернер је држан у разним затворима у Москви, чекајући суђење. Године 1952. осуђен је на 25 година поправних логора у СССР-у. 

Шернер на суду у Немачкој 1957.

Keystone/Hulton Archive/Getty Images

Незадовољан својим изгледима, Шернер је написао писмо Стаљину, тражећи да буде помилован. Изненађујуће, совјетске власти су се сложиле и уместо тога му је казна смањена на 12 година и 6 месеци. 

Међутим, Шернер је пуштен још раније, у јануару 1955. године, и дозвољено му је да се врати у Немачку, где је хладно дочекан. Суђено му је за погубљења немачких војника и осуђен је на четири и по године затвора пред баварским судом 1957. Фелдмаршал је на крају пуштен 1960. због здравствених разлога. Преминуо је у Минхену 2. јула 1973. године.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!