Омиљена јела цара Николаја II и његове породице

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Императорска кухиња је почетком 20. века представљала читаво предузеће. Поред уобичајене трпезе за царску породицу припремане су и трпезе за празнике и свечаности.

Кухиња је имала три дела – кухињски, посластичарски и вински (за припрему хране, посластица и вина и напитака). У посластичарници је радило 20 људи, а у кухињи око 150, од којих је 10 припремало храну искључиво за царску породицу.

Први доручак члановима царске породице служен је у апартманима. Он се састојао од кафе, чаја или какаоа по избору, путера и хлеба. По жељи, су могли да добију шунку и јаја. Александра Федоровна, супруга Николаја II, веома је волела „калач“, руски хлеб од пшеничног брашна, и њега су увек служили уз доручак.

Старији пекар у кухињи цара Николаја II био је „господин Јермолајев“. Сачувана су сећања да је он „био одличан мајстор" и да је припремао „прелепе колачиће, малене, величине копејке, ’калачиће’, млечне кајзерице (ружице), прелепе лиснате земичке и увијене слане векне".

Други доручак, а по нашим мерилима ручак, постављан је царској породици у 13 часова, и обично је обухватао пет јела. На ову трпезу су често долазили званичници и гости.

На посебном столу сервирано је предјело и свако је могао да приђе и узме шта жели. На двору цара Николаја II дуго је радио Француз Пјер Куба, главни конобар и мајстор за предјела.

Као предјело су служени мали сендвичи, харинга, јесетра и кавијар, а било је и неколико врста топлог предјела попут виршли или тостиране шунке. После предјела, које се јело „с ногу“, сви би сели за сто.

Јеловник једног касног „доручка“ од 9. септембра 1907. године, који је сачуван до данашњег дана, изгледа овако: јечмена супа са киселим краставцима, шаргарепом и грашком, пирошке, мајонез од лососа (густи, умућени сос од рибе), јунећи филе са кромпиром, пљескавице од пилећих прса, крушке у хересу (врста вина) и пита пуњена слатком пиринчаном кашом са брусницама.

У 17 часова у апартманима је служен чај. Царица Александра Фјодоровна је одрасла у Енглеској на двору краљице Викторије и чврсто се држала енглеске традиције испијања чаја у пет часова поподне. Често је пила чај са мужем, императором Николајем II. Чај је служен са врућим калачем и чинијом маслаца. За време поста, наравно, није изношен маслац, али су тада на столу били ђевреци, пшенични хлепчићи и очишћени ораси.

Вечера је сервирана у 20 часова. Најпре би била сервирана чорба са пирошкама, а затим риба, печено месо, поврће, посластице, воће и кафа. У свечаним приликама број јела се повећавао. Уз вечеру је служено вино, а уз кафу је ишао ликер.

Деца млађа од 8-10 година обично су јела одвојено од одраслих, и због тога је распоред њихових дневних активности био мало другачији.

На царску трпезу је допремано бобичасто и друго воће из гатчинских и ропшинских стакленика. Многи стакленици су загревани током целе године, па се већ у рано пролеће могло уживати у укусним плодовима шумских и вртних јагода.

Цар Николај II је волео кромпир, пељмене и порто

Према сећањима савременика, цар Николај II је био умерен у јелу, редовно је мерио своју тежину и бавио се спортом.

Познато је да је Николај II волео кромпир. Једном је на Криму видео како неки чиновник носи са пијаце кесу младог кромпира, и замолио да му уступи купљену робу. Као младић он је пекао кромпир са својом браћом и сестрама у парку Аничковог дворца у Санкт Петербургу, а касније и са царевићем Алексејем у Александровском парку.

Једно од његових омиљених јела, које је добило име по руском војном генералу Драгомирову, била је „Драгомировска каша" – хељда са печуркама и павлаком за кување. Од обичне хељдине каше разликовала се по томе што је сервирана као пита.

Цару су такође били омиљени пељмени и вареници. На императорској јахти „Штандарт“ често је јео пељмене пржене у тигању.

А кавијар није могао да смисли. Официри са „Штандарта“ су говорили да је „цар веома волео предјело, осим кавијара и лососа, и уопште усољене рибе”. Наиме, када се једном приликом враћао возом са истока, у Сибиру је на станицама свечано дочекиван хлебом и сољу, усољеном рибом и кавијаром. Биле су велике врућине, а цара је веома мучила жеђ. Тада су му се кавијар и усољена риба смучили за цео живот.

По речима дворске даме, грофице Софије Буксгевден, „цар је више волео проста јела, једноставно печено месо и пилетину“. И заиста су ова јела била честа у сачуваним јеловницима из тога доба.

Познато је да је император волео порто. У почетку је ово вино допремано из Португалије, али је набавка прекинута кад је цар пробао кримски порто „Ливадија“. Царици је било омиљено дезертно вино Lacrima Christi („Христова Суза“), такође из винарије „Масандра“ на Криму.

Бригу о алкохолним пићима у царској кухињи водило је нешто више од десет људи. Складиштили су и бирали за царски двор вино, вотку, пиво, напитке од меда и квас.

Александра Фјодоровна није јела месо

Храна за царицу Александру Фјодоровну често је припремана и служена одвојено. Она практично није ни јела месо и рибу, али није одбијала јаја, сир и маслац. Разлог за такву дијету могао је бити духовне природе, а уједно је на тај начин чувала здравље и витку линију. Поред тога, строго је поштовала црквене постове.

Сачувани су записи како је на јахти „Штандарт“ царица наручила печени кромпир пуњен спанаћем. Описујући путовање царске породице на јахти дуж Волге 1913. године, официр Н. Сабљин је поменуо да је „царица тог дана појела само два ровито кувана јаја“.

А осим тога, сачувани су и записи да је царица за свој лични новац наручивала слаткише из иностранства.

Царска деца су васпитавана строго

Млађа царска деца нису била позивана за заједничку трпезу већ су јела са својим васпитачима. Само понекад су били за трпезом са родитељима, да се навикавају на комуникацију са одраслима. У таквим случајевима јела су се прво служила цару и царици, а потом деци.

Царска деца нису могла да извољевају када је реч о храни. Цар Николај II и Александра Федоровна васпитавали су их као обичну децу.

Занимљив је податак да је царевић Алексеј током Првог светског рата био са оцем у војном штабу, где је одбио да једе храну намењену владару. Према његовим речима, омиљена храна му је била „шчи, каша и црни хлеб, који једу сви моји војници“.

Понекад је себи куповао слаткише. Деца су добијала џепарац, и царевић га је трошио на чоколаду и лизалице компаније „Жорж Борман“ и карамеле предузећа „Абрикосов“.