Како је једна БРУТАЛНА и КРВАВА опсада започела трговинске односе Русије и Кине

Године 1727. Руси су подигли тврђаву на раскрсници руског царства и царства Ћинг. Тврђава је прерасла у град који се спојио са оближњим трговачким насељем по имену Кјахта. Временом се Кјахта претворила у центар трговине између два царства и помогла да се људи који живе у европском делу Русије упознају са кинеским чајем.

Кјахта крајем 18. века

Nicolas Louis de Lespinasse

Век пре тога, Русија је показала интересовање за успостављање трговинских односа са Кином. Први руски изасланици отишли су у Кину 1618. године, а касније је земља послала узорке руске робе у Пекинг. Упркос поновљеним покушајима да се подстакне трговина између две земље, она се неће успоставити све док не дође до војног сукоба. 

Руски изасланици у Кини, 17. век

Јавно власништво

Сукоби између руских истраживача, авантуриста и војске и снага кинеске династије Ћинг кренули су од 1652. године. У средишту сукоба била је контрола области у Сибиру дуж реке Амур, где је вредног крзна било у изобиљу. Обе стране су имале своју визију за овај регион и нису се либиле да искористе локално становништво за снабдевање храном или, у случају династије Ћинг, за повећање пореза.

„Сибирски козаци истражују нове земље“. Н.Н. Каразин

Јавно власништво

Повремена непријатељства су кулминирала када су трупе Ћинга опселе козачко утврђење Албазин 1685. Ово је била брутална опсада која је однела много живота на обе стране. У немогућности да заузме технолошки напредну тврђаву, генерал Ћинг је одлучио да изгладњује руске снаге блокирајући им приступ оближњој реци. 

Као резултат тога, многи руски борци су умрли од болести попут скорбута, тифуса и колере. Али и кинески војници су гладовали и смрзавали се изван зидина тврђаве до те мере да су неки од њих прибегли канибализму. У опсади је погинуло око 600 руских војника и више од 1.500 кинеских. 

Опсада Албазина, гравира из књиге Н. Витсена „Северна и Источна Тартарија“, Амстердам, 1692.

Јавно власништво

Да би зауставила даље непотребне патње, Русија је послала изасланике у Пекинг, који су тамо стигли у октобру 1686. године, нудећи мир. Као резултат тога, цар Ћинг је наредио да се опсада заустави. Кинеске трупе су понудиле храну и лекове за 24 преостала руска браниоца тврђаве. 

Резултат ове битке био је споразум између Русије и династије Ћинг, познат као Нерчински споразум. Руси су препустили Албазин Ћингу, али су задржали оближњи град Нерчинск. Без обзира на контрадикторна тумачења уговора од стране историчара, он се генерално сматра почетком успостављених трговинских односа између две земље. 

Руси и Кинези су почели да тргују у граду Нерчинску, али га је постепено Кјахта заменила као највећи трговачки град на руско-кинеској граници у то време. Интензивирање трговине између две државе резултирало је формирањем северног „пута чаја и коња“, трговачке руте која се протезала од Вухана до Санкт Петербурга, пролазећи кроз градове попут Кјахте, Краснојарска, Нижњег Новгорода и, свакако, Москве. 

Кјахта

Library of Congress

Кључна трговачка роба која се извозила из Кине у Русију био је чај. У замену су Кинези добијали одећу, крзно, кожу и другу робу. 

Откуп чаја у Кини

Library of Congress

Скоро један век Кјахта је снабдевала руске градове чајем из Кине. На прелазу из 19. у 20. века, Русија је постала главни увозник кинеског чаја, купујући преко 60 процената укупне количине чаја коју је Кина извозила. 

Library of Congress

Када су Руси покренули Транссибирску железницу 1891. године, допремање чаја из кинеског Ханкоуа у Владивосток, а затим у европске делове Русије постало је много јефтиније и брже, па је и Лондон постао готово ирелевантан за извоз кинеског чаја. 

Дегустација чаја у руској фабрици у Кини

Library of Congress

Препоручујемо

Како су кинеске банде пола века харале Русијом

Бољшевичка револуција 1917. окончала је еру активне трговине између две земље. Пре револуције Руси су поседовали шест фабрика чаја у Ханкоу и све су се затвориле када је нова совјетска влада ускратила руским трговцима трговинске привилегије у областима које су уживали за време царског режима. 

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!