Зашто је прва химна Русије „прекопирана“ од Енглеза?

Руска Империја до 1816. године није имала званичну химну. Уместо тога, на званичним церемонијама интонирана је једна од три композиције:

• Војна песма „Нек одјекне гром победе!“ (речи Гаврила Державина, музика Осипа Козловског);
• Религиозна химна „Колико је славан наш Господ на Сиону“ (речи Михаила Херсакова, музика Димитрија Бортњанског);
• Марш Преображенског пука – при прослављању војних победа, јер је по традиции император лично командовао пуком.

Било је превише компликовано имати три химне, и зато је за време императора Александра I одлучено да се установи нова јединствена химна.

К. П. Брјулов. Портрет песника В. А. Жуковског. 1837-1838.

Национални музеј „Тарас Шевченко“

Крајем 1816. године Александар је издао указ по коме је „Молитва руског народа“ постала прва званична химна Руске империје. Речи химне преузете су из истоимене песме Василија Жуковског, а мелодија је преузета из британске химне. Како то?

Портрет императора Александра Првог, Џорџ Доу

Дворац Петерхоф

Император Александар је био англофил, као и његово најближе окружење у првим годинама владавине. Пријатељство између Руске и Британске империје још више се учврстило после руске победе над Наполеоном, а у Петербургу је англоманија подигнута на готово званични ниво. Примера ради, галерија портрета руских хероја Отаџбинског рата 1812. године настала је под руководством британског портретисте Џорџа Доуа. Тако је и за нову химну узета музика британске композиције God Save The King (аутор је песник и композитор Хенри Кери), а прва два стиха су била идентична чак и по смислу.

Хенри Кери, аутор британске химне

Gallica Digital Library

Химна „Молитва руског народа“ је интерпретирана на свим свечаним састанцима и царевим појављивањима. Она је остала државна химна Русије до 1833. године, када је по наређењу цара Николаја I композитор Алексеј Лавов написао нову музику, а Василиј Жуковски мало променио свој стари текст. Тако је настала химна „Боже, чувај цара!“ (рус. „Боже, царя храни!“), која је била у употреби до 1917. године.

Композитор Алексеј Фјодорович Лавов

Музеј уметности у Самари

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!