У време Хладног рата совјетске и америчке подморнице су се редовно сударале – како у међусобном праћењу у дубинама Светског океана, тако и у дрским осматрачким посетама приобалних вода потенцијалног непријатеља. На срећу, у овим инцидентима није било жртава.
Америчка нуклеарна подморница Gato (SSN-615) упловила је 15. новембра 1969. године у Баренцово море, у територијалне воде СССР-а, и на дубини од 60 метара тестирала најновију опрему за радио-пресретање. У том тренутку јој се неочекивано „унела“ у корпус совјетска ракетоносна подморница на нуклеарни погон К-19.
Судар је био неочекиван за оба пловила, мада је командир торпедног одсека са подморнице Gato помислио да су Руси намерно извели таран и припремио се за паљбу. Командир подморнице је у последњем тренутку опозвао наредбу о нападу.
Обе подморнице су озбиљно оштећене, али су успеле да се врате у своје базе. Како су совјетски стручњаци касније утврдили, да је брзина К-19 била само за два-три чвора већа, преполовила би свог западног ривала.
Игра „мачке и миша“ у океанским дубинама била је уобичајена током Хладног рата. Када би совјетска подморница наоружана балистичким ракетама одлазила у дуги поход на реп би јој се „закачиле“ америчке подморнице ловци.
Како би остали незапажени, Американци су се кретали тик иза совјетске подморнице. Због буке пропелера совјетски сонар у том простору, такозваној „мртвој зони“, није могао да открије непријатељску подморницу.
С времена на време совјетски морнари су вршили проверу „мртве зоне“. Изводили су маневре промене курса оштрим заокретом подморнице у леву или десну страну за 120-150 степени. Американци су овом маневру дали име „Луди Иван“.
После једног таквог маневра у Северном леденом океану 20. јуна 1970. године дошло је до судара совјетске подморнице К-108 пројекта 675 и америчке Tautog (SSN-639) која ју је пратила на малом растојању и ударила у њу.
Совјетска подморница је почела брзо да тоне али су чланови посаде успели да успоставе контролу над пловилом. Тегљач ју је потом доставио у базу са заглављеним десним пропелером. „Таутонг“ је задобио оштећења кормиларнице, али се такође без жртава вратио у базу.
Ракетна подморница на нуклеарни погон К-211 „Петропавловск-Камчатски“ вратила се 23. маја 1981. у базу са борбеног полигона у Баренцовом мору. Желећи да провери има ли у „мртвој зони“ незваних гостију извела је маневар и убрзо задобила три снажна клизна ударца одоздо у крму од подморнице која је пловила испод ње.
К-211 је задобила незнатна оштећења, изронила је на површину и сама стигла до базе. Приликом прегледа спољашњих површина, у пропелеру нуклеарне подморнице пронађени су фрагменти метала са непознате подморнице.
Највероватније је совјетску подморницу пратила америчка нуклеарна подморница Sturgeon SSN-637. Према другој верзији, била је то британска HMS Swiftsure (SS-104). У сваком случају, и „ловац” је имао среће у овом инциденту.
Хладни рат је окончан, као и глобална конфронтација двеју суперсила, али подводна игра мачке и миша је настављена. Америчке подморнице су се шуњале иза (сада већ) руских нуклеарних подморница и кришом посећивале руске приобалне воде.
У близини базе Северне флоте, код Североморска, 11. фебруара 1992. године дошло је до судара подморница Baton Rouge (SSN-689) и К-276 „Кострома“. Док је излазила на површину ради комуникације, руска подморница је кормиларницом ударила у прамац америчке која се налазила изнад ње. Пошто је кормиларница била намењена за пробијање арктичког леда, Baton Rouge је претрпео озбиљну штету.
„Командант подморнице Baton Rouge, Гордон Кремер се, што кажу, ’уживео у игру’, – каже командант „Костроме“, капетан I ранга Игор Локот. „Очигледно је мислио да има контролу над ситуацијом. Док сам ја активно радио, мерећи раздаљину (до најближих и најопаснијих циљева), Гордон Кремер ме је ’држао на оку’. Чим сам почео да израњам, изгубио ме је са радара, јер су обе подморнице биле тихе. Тада је појурио до тачке у којој нас је изгубио, не би ли разјаснио где је нестала наша подморница. И задобио је ударац“.
Иако оштећен, Baton Rouge се није усудио да исплива у туђим територијалним водама и брже-боље се повукао у правцу Норвешке.