Kако је изгледала Москва четрдесетих година прошлог века

Сергей Васин/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru
Мирна просперитетна престоница одједном се претворила у град који пружа жесток отпор, са постављеним противтенковским јежевима, али зато потом и прославила победу, а живот је поново почео да кључа.

Четрдесете године прошлог века у Москви су отпочеле мирно. На Црвеном тргу одржаване су параде и демонстранције.

Дом синдиката красила је новогодишња јелка.

Посетиоци су са великим интересовањем обилазили Свесавезну пољопривредну изложбу (данас парк ВНДХ) отворену 1939. године на којој је свака република имала свој павиљон.

А главна атракција изложбе била је, наравно, монументална скулптура Вере Мухине „Радник и колхозница“.

Стаљинов план генералне реконструкције Москве био је завршен, отворене су широке авеније и улице.

Возачи су се радовали новоизграђеном Кримском мосту преко реке Москве.

Људи су одлазили у биоскопе и продавнице, лепо се облачили и уживали у животу.

И, наравно, возили се метроом који се муњевито ширио и градио.

Са невероватном зебњом људи су дочекали објаву о почетку рата.

Урбани пејзаж се променио до непрепознатљивости. Постављени су противтенковски јежеви.

Излози су били затрпани џаковима како би се стакло заштитило од бомбардовања.

Могли су се видети и огромни балони који су блокирали видик непријатељским летелицама.

Противавионска одбрана стала је у заштиту московског неба.

Одмах са параде поводом годишњице Октобарске револуције, колоне војника кренуле су на фронт, у одбрану Москве, на чијим су се западним прилазима већ у зиму 1941. године водиле жестоке борбе.

Московски зоолошки врт је наставио са радом, упркос чињеници да је бомбардован у првим данима рата.

Бројне животиње су евакуисане, а о онима које су остале запослени су водили бригу.

Метро је постао склониште од бомбардовања. На фотографији су људи који проводе ноћ на станици Мајаковска.

А на Тргу Мајаковског пролазницима су дељене гас маске.

У Москви је 17. јула 1944. одржана „Парада побеђених“. Више од 57 хиљада немачких ратних заробљеника марширало је у колони московским улицама под пратњом трупа НКВД-а. Московљани, иако су узвикивали „Смрт Хитлеру“, генерално нису показивали агресију према уморним и одрпаним заробљеницима. После „марша“ Немци су пребачени у логоре.

Москва је 9. маја 1945. грандиозном почасном паљбом прославила дуго очекивану победу.

Становници престонице са цвећем у рукама радосно су дочекивали своје хероје браниоце на железничким станицама. 

24. јуна 1945. године одржана је прва, легендарна, Парада победе на Црвеном тргу.

У септембру 1947. Москва је свечано прославила 800. годишњицу постојања.

Поводом јубилеја града одржана је велика спортска парада.

Град је био празнично осветљен и окићен, велики број људи је учествовао у прослави и, наравно, увече гледао ватромет.

Москва је поново почела да живи мирним животом. Људи су поново почели да одлазе са децом у свој омиљени циркус на Цветном булевару.

Поново да се санкају.

Поново да гледају фудбал на стадиону Динамо.

У Москви је почела и високоградња.

А појавили су се и обриси првих такозваних Стаљинових небодера.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“