Да ли знате ко је први уложио новац на штедњу у Русији и добио књижицу са бројем један?

Испред централе Сбербанке у Москви, највеће банке у Русији, налази се споменик Николају Кристофарију, власнику прве штедне књижице у земљи. Он је уложио у то време максималан износ од десет рубаља у сребру и добио камату од четири одсто на годишњем нивоу.

У Русији је у 19. веку свим кредитним институцијама, као и неким прихватилиштима и болницама, управљао Старатељски савет царице Марије Фјодоровне, супруге цара Павла. 1842. године у овој структури појавила се прва штедионица у Русији. Отворена је да обслужује прихватилишта за сирочад и ванбрачно рођену децу.

Препоручујемо

У дуговима до гуше: Од кога су Руси позајмљивали новац?

Главна замисао штедионица била је да људима пруже могућност да штеде новац и на томе зарађују. За разлику од других земаља, у Русији је штедионице отварала држава.

Николај Кристофари, чиновник Кредитног завода, једног од органа који је контролисао Старатељски савет царице Марије Фјодоровне, био је прва особа која је првог (тринаестог) марта уложила новац на благајни. Истог тог дана још 75 људи је добило штедне књижице, а у банку је уложено 426,5 рубаља.

У Москви је 2007. године, дакле после 165 година, откривен споменик власнику прве штедне књижице у историји Русије. А непосредно пре тога, у новембру 2006. године, Банка Русије је издала пригодну сребрну кованицу вредности три рубље са портретом Кристофарија.

Николај Кристофари

Јавно власништво

У спомен на првог улагача, названи су суперкомпјутери Сбербанке Christofari и Christofari Neo који обучавају неуронске мреже и раде са алгоритмима вештачке интелигенције.

Папирне штедне књижице у Русији су престале да се издају 2010. године. Сада је све онлајн.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!