Како су се порађале руске царице?

Четрдесетпетогодишња Марија Милославска умрла је пет дана након порођаја 1669. године. Њена новорођена ћерка Јевдокија такође је преминула. Био је то Маријин тринаести порођај по реду. У доба пре Петра Великог царице су се порађале веома често, скоро сваке године и многа од ове деце не би преживела. Наравно, и здравље царица је трпело услед овако честих порођаја.

Марија Милославска

Јавно власништво

И московске царице и петербуршке императорке су пролазиле кроз сличне проблеме везане за њихово природно стање приликом порођаја. Императорке су такође доносиле много деце на свет. Лекари су 1832. године забранили царици Александри Фјодоровној, супрузи Николаја I, да са њим има интимне односе. Наиме, њихов син Михаил, рођен 1832. године, био је њено седмо дете, а нежно здравље тридесетчетворогодишње царице не би могло да поднесе још једну трудноћу.

Шта је било специфично за царичин порођај?

За разлику од Европе, где су краљевски порођаји још од Средњег века били јавни догађај коме је присуствовала највиша аристократија, у Русији се под утицајем старих народних обичаја, све одвијало у знатно интимнијој атмосфери. Међутим, током петербуршког периода порођаје царица су посећивали не само мужеви, него и свекри. Петар I je 1714. године присуствовао порођају Шарлоте Кристине Софије, жене царевића Алексеја.

Рођењу Павла Петровича присуствовали су супруг велике кнегиње Катарине Алексејевне велики кнез Петар Фјодорович и царица Јелисавета Петровна. За разлику од порођаја московских царица, где је породиља била окружена бригом и пажњом пре и после порођаја, у императорском периоду су се дешавале страшне ствари. Велика кнегиња Катарина Алексејевна, која је родила Павла, буквално је била остављена сама током неколико сати. „Чим су га завили у пелене, царица је увела свог духовника који је детету дао име Павле, након чега је наредила бабици да узме дете и крене за њом“, записала је Катарина у сећањима.

Јавно власништво

„Чим је царица отишла“, наставља Катарина, „велики кнез је такође отишао у своје одаје и никога нисам видела тачно три сата (порођај се догодио око подне – прим. ур). Много сам се знојила, замолила сам госпођу Владиславову да ми промени веш и замени постељину, али она је одговорила да не сме то да уради. Неколико пута сам слала по бабицу, али она није долазила. Тражила сам да пијем воде, али сам добила исти одговор.“ Свог Павла Катарина је први пут видела тек 40 дана касније (!) и то само на неколико минута. Али много година касније Катарина ће исто тако одузети новорођене Александра и Константина својој снахи Марији Фјодоровној.  

Велики кнез Константин Николајевич у детињству, крај 1820-х

Јавно власништво

Напротив, добар пример нежног супруга и брижног оца био је Николај Павлович, који је присуствовао свим порођајима своје жене, држећи царицу Александру Фјодоровну за руку, иако је био веома забринут. „Боли ме глава и пробада ме срце, осећам се лоше“, записао је Николај Павлович после успешног Александриног порођаја 1822. године (Рођена је Олга Николајевна: „малена пишти као жабица“ – записао је Николај). Лекари су Николају дали средство за изазивање повраћања и он је четири пута повратио. Али је присуствовао и свим наредним порођајима царице, остајући крај ње и након рођења детета.

Николај Први и Александра Фјодоровна

Франц Кругер (1833), Руски музеј

И каснији цареви су присуствовали порођајима својих жена и снаја. Владари Александар II и његова жена Марија Александровна присуствовали су 1868. године порођају Марије Фјодоровне, жене престолонаследника Александра. Цар и његов син држали су Марију са обе стране за руке, док се рађао будући цар Николај II. „Бог нам је послао сина коме смо дали име Николај. Каква је то радост била, не може се описати, загрлио сам своју душицу жену, која се одмах развеселила и била пресрећна. Плакао сам као дете“, записао је у дневнику Александар Александрович.

Велики кнез Николај Александрович са мајком, 1870.

Сергеј Левицки, Јавно власништво

Треба притом напоменути да сама Марија Фјородовна није волела да свекар присуствује порођају. Његово присуство ју је, пише историчар Игор Зимин, цитирајући дневник велике кнегиње, „веома збуњивало“. Касније се трудила да никоме не говори да се порођај ближи. 22. новембра 1878. године она је, буквално пред сам порођај, седела на ручку у присуству императора: „болови се настављају и постају све чешћи“, записала је тог дана својој мајци. „Само када бих успела да издржим док је он овде!“ Пола сата после ручка и одласка Александра II Марија је родила трећег сина великог кнеза Михаила.

Александар Трећи са породицом, 1878.

Сергеј Левицки, Јавно власништво

Којих обичаја су се придржавале царице при порођају

Осим обавезног присуства мужа и актуелног владара, приликом порођаја Романови су поштовали још неколико старих ритуала.

Од времена Московског царства усталио се обичај да муж после порођаја богато дарива породиљу. Исте 1822. године измучени Николај Павлович је својој жени поклонио дијадему од тиркиза са бисерима крушкастог облика. Али није се на томе зауставио, него је у врту Аничковог дворца посадио „храст за Олгу“, пише Зимин.

Портрет Алексеја Бобринског у детињству

Фјодор Рокотов, Руски музеј

Још један обичај описао је велики кнез Александар „Сандро“ Михајлович: „Сваки пут при рођењу детета сматрао сам да треба да поштујем стари руски обичај. Он се састоји у томе да када дете први пут заплаче отац запали две свеће које су он и његова жена држали за време обреда венчања, а затим умота новорођенче у кошуљу коју је носио претходне ноћи“.

Такође, наводи Зимин, био је обичај да се ствари за дете припреме знатно пре рођења. Међутим, постељина, одећа и капице за бебу чували су се у запечаћеним сандуцима, обавезно далеко од резиденције где је требало да се роди будући царевић или царевна. Тако се дете штитило од урока.    

Како се порођај одвијао

Будући порођај царице најављивао се у званичном листу „Правитељствени вестник“ (Владин гласник), а ток трудноће пратили су дворски акушери. Кад би се велики догађај приближио, лекари и бабице би се преселили ближе царици, у резиденцију у којој је планирано рођење.  

Порођај су обављали професионални акушери и бабице, најчешће из иностранства, што је био обичај од времена Петра Великог. Од 1798. године на петербуршкој медицинско-хируршкој академији појавила се „катедра за вештину порођаја“. У саставу дворског медицинског одељења од 1843. године налазиле су се 4 бабице и лекар акушер.  

Практично све бабице које су служиле у царској породици у XIX веку биле су Немице. Најпознатија међу њима била је вероватно мадам Хесе, која је помагала при рођењу све деце Николаја I. Акушери и бабице су добијали не само плату, него и поклоне и исплате за сваки успешан порођај. Биле су то огромне исплате, од више хиљада рубаља у доба када је министар добијао око 5.000 рубаља годишње.

Александра Фјодоровна са децом, великим кнезом Александром Николајевичем и великом кнегињом Маријом Николајевном

Џон Доу, Руски музеј

Све царице и велике кнегиње порађале су се „код куће“ – у једној од царских резиденција. Скоро сви чланови царске породице после Петра I рођени су у Петербургу и његовој околини, само су родитељи Александра II ради порођаја отишли у Москву, на молбу цара Александра I. Николај и Александра су му испунили жељу и император-ослободилац је рођен у Чудовом манастиру Кремља.

За порођај нису коришћене специјалне столице или седишта, него су се све царице порађале у кревету. Међутим, од средине XIX века царске породиље су добијале средство против болова. „Како би јој олакшао порођајне муке, дворски лекар јој је обично давао малу дозу хлороформа“, записао је о порођају своје супруге Ксеније Александровне велики кнез Александар Михајлович. „То ју је наводило да се смеје и говори разне забавне ствари, тако да су се деца рађала у радосној атмосфери“, записао је Сандро.

У XIX веку нико више није ни помишљао да велику кнегињу, а камоли царицу остави саму после порођаја. Лекари и бабица су живели са породиљом и након рођења детета све док се она у потпуности не опорави.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!