Француски дипломата Фуа де ла Невил писао је 1689. године како је Енглескиња Јевдокија Хамилтон која живи у Русији „једина жена у тој земљи која није користила белило и руменило. И док су дуге Рускиње и даље фарбале обрве црном сурмом и наносиле белило на лице, леди Хамилтон блистала је природном лепотом“.
Хамилтон је била супруга Артамона Матвејева, председника владе за владавине цара Алексеја Михајловича. Чињеница да је себи могла да дозволи да се не шминка и равноправно појављује у друштву мушкараца била је истински револуционарна за то време.
Мајка Петра Великог Наталија Наришкина одрастала је у кући леди Хамилтон и њеног мужа који су јој пружили врхунско образовање. Царица Наталија је касније у свакодневицу увела многе новине. Она је гледала позоришне представе, плесала, појављивала се у кочијама са отвореним кровом, а не у затвореним фургонима.
Портрет царице Наталије Кириловне Наришкине, крај 18. - прва половина 19. века
Државни ЕрмитажСин Наталије Наришкине, цар Петар Алексејевич није волео традиционалну московску Русију, нити нафракане даме племенитог порекла, попут лутки, неспретне и оковане у својој до пода дугој одећи. Далеко више су му се допадале кокетне европске даме у хаљинама са деколтеима, па је у својим реформама увео управо такве хаљине.
За време владавине Петровог оца, цара Алексеја и његовог старијег брата Фјодора, европска мода је дефинитивно стигла у Русију. Али само у мушкој одећи, док је женска остајала строго традиционална и врло слична мушкој. Имала је много слојева, дуге хаљине и бунде са крзном изнутра и крзненим опшивкама око крајева рукава и оковратника.
Жене су се од мушкараца лако разликовале само по тешкој шминки, оловна белила наносила су се на лице у слојевима, а затим дотеривала специјалним гребачима. „Руски Европљани“ попут леди Хамилтон и Петра Великог нису били једини којима се то није допадало. Протопоп Авакум писао је: „Неке жене своја лица унакажавају, и упорно наносе боје, било смарагдне, било беле, или плаве, тако да личе на одвратне животиње мајмуне“.
Петар је почео да спроводи своје реформе руске одеће неколико дана по повратку из Велике амбасаде у Европу и непосредно за време погубљења стрелаца. Указ „О ношењу немачких хаљина и бријању браде и бркова“ донет је 29. августа 1698. године. А зашто баш за време погубљења стрелаца, побуњене московске гарде? Законодавац је тиме по свој прилици желео да недвосмислено истакне како је са старим поретком неповратно завршено.
Наредни укази о новој одећи донети су 1700. године, 1701. и 1705. године. У Москви на зидинама Белог града постављене су лутке у европској одећи, како би сви схватили како треба да се облаче. А неадекватно одевање је у градовима жестоко кажњавано, са 40 копејки за пешаке и две рубље за оне са коњима, у време када је 16 килограма меса коштало између 30 и 40 копејки.
Жене су у указу посебно поменуте: „женски пол свих рангова у обавези је да носи немачке хаљине“.
Иван Никитин (око 1680.-1742.). Портрет кнегиње Наталије Алексејевне, око 1714.-1715.
Третјаковска галеријаБез обзира на првобитне протесте и чак устанке немачке хаљине ушле су у моду. Од 1717. године Петар је почео да организује пријеме на којима је личним примером, својим и своје супруге Катарине, показивао како се треба облачити, плесати и забављати. Али како је све то утицало на женску декоративну козметику?
Немачка женска одећа с почетка 18. века подразумева је голе руке, мање или веће деколтее и отворен део леђа, као и украсе за главу и фризуре. Такав изглед био је неспојив са руском декоративном козметиком из 17. века, просто сувише скупо би било белити и груди и руке. Осим тога у тешкој шминки немогуће је смејати се и плесати, што московске бољарске кћери раније никада јавно нису ни радиле.
Када је плес постао јавна забава, а умеће плесања говорило о племенитом пореклу, променио се сам ритам покрета руске жене. У Московској Русији пожељно је било да лепотице изгледају поносно и величанствено, ноге су им биле сакривене одећом која је допирала до пода, а оне неприметно пливале, остајући у принципу непокретне. Лепотице из 18 века, пак, са обнаженим рукама и леђима, биле су непрестано у покрету, флертујући, смејући се и плешући.
Станислав Хлебовски. Скупштина Петара Првог
Руски музејКоса коју су жене у Русији криле испод одеће, сматрајући је делом нагог тела, у новој моди је постала материјал за модерне фризуре, основа за ношење сулудих перика и украса за главу.
Руске даме у први мах нису имале довољно ни ускуса и вештих кројача, како би све то испратиле. Страни дизајнери и кројачи почели су да обучавају руске колеге у изради нових кројева тек у другој и трећој деценији 18. века. Зато су чак и највиши државни представници у Европи изгледали смешно. Историчарка Ирина Климовицка у чланку о реформама Петра Великог у вези са модом наводи речи грофице Вилхелмине Бајретске која је видела руског цара и царицу за време њихове посете Берлину 1719. године. „Хаљина коју је носила највероватније је купљена у дућану на пијаци. Била је старомодног кроја опшивена сребром и шљокицама. Судећи по њеној одећи могло се помислити да је немачка путујућа глумица“, писала је о руској царици берлинска дама која је пратила моду.
Требало је да прође још двадесетак, тридесетак година да би жене у Русији које су волеле да се лепо облаче могле да изађу на мегдан европским дамама. Средином 18. века белило више није било актуелно, а у моду је ушла природна боја лица која је истицана помоћу лековитих биљака.
Како би кожа лица била бела жене су се умивале свежим млеком и чајом од различка. По речима културолога Оксане Мајакове, за чишћење коже користила су се средства на бази вучјег сала, беланаца и уља из пшеничних клица.
Иван Никитин. Портрет младе Елизавете Петровне. 1720-те.
Руски музејКатарина Велика говорила је да је у младости патила од акни и бубуљица, и да јој је помогао дворски лекар. „Извадио је из џепа флашицу и рекао ми да ставим једну кап тог уља са талком у чашу воде и тиме повремено влажим лице. И заиста, уље ми је очистило лице и после десетак дана могла сам да се појавим где год желим“. Коришћен је и прашак од сушеног сунђера из породице брадјаге којим је трљано лице, после чега је добијало на свежини.
Ипак, најпознатије руско средство за постизање свежине лица и коже које су користиле све жене, од сељанки до царице, било је трљање снегом и ледом. Код сељанки је то било просто. Током дугих, хладних зима оне су редовно посећивале бању, руско парно купатило, и урањале у отворе у леду или сметове. Међутим, ни племство није заостајало. Адријан Грибовски, шеф личне канеларије Катарине Друге сведочио је како је царица трљала лице ледом.
Иркиња Марта Вилмот која је посетила Русију у време Катарине Друге писала је: „Свако јутро су ми доносили лед дебљине стакла на чаши, и ја бих као права Рускиња трљала њиме образе, од чега се, како су ми тврдили, добијала лепа боја лица“.
Марта Вилмот, ирска књижевница и путница
Public domainРуменило и пудер нису уз све то занемарени, просто сада су прављени по европским рецептима и нису били базирани на олову и живи. За време Катарине Друге у Русији су радиле четири фабрике за производњу пудера и пет за производњу руменила, а продавана је и страна шминка. Теглица руменила и даље је била врло скупа, 80 копејки, у тренутку када је за десет до дванаест копејки обичан човек могао добро да се наједе у кафани.
Међутим, како пише Марина Богданова, „за жене новог доба које су водиле рачуна о свом изгледу било је незамисливо и смешно да се шминкају попут својих бака или прабака. Постојао је далеко већи избор шминке, руменила су била у различитим нијансама, од црвених до оних нежно розе, па је могла да се изабере одговарајућа боја у складу са одећом“.
Крајем 18. века у Русији су биле врло популарне књиге и часописи за жене које су пратиле моду и волеле да се лепо облаче и изгледају, у почетку углавном преводни. У њима је могло да се пронађе како у домаћој радиности направити пудер, крему или лосион, и руске даме су те рецепте редовно користиле. Почетком деветнаестог века интезивна шминка више није била у тренду. Поново је постао модеран природни изглед, са врло мало пудера, а најбољим руменилом сматрано је оно природно.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
