1935. — једна линија
Тешко је замислити да шема московског метроа некада није изгледала као монструозни замршени лавиринт, него врло једноставно: као једна пруга. Прва линија метроа отворена је 1935. године и имала је 13 станица. Названа је Сокољническа, а пружала се од парка „Сокољники“ преко самог центра Москве („Охотни рјад“) па све до „Парка културе“ и „Смоленске“ (ова станица се данас налази на другој линији).
1938. — већ три линије
Током три године после отварања прве линије саграђене су још две. 1937. године рачвање од „Смоленске“ издвојено је у посебну плаву линију („Арбатско-Покровска“) и продужено до станице „Кијевска“. А њен други крај – до „Курске“, тако повезујући метроом Курску и Кијевску железничку станицу.
А 1938. године отворена је зелена линија („Горковско-Замоскворецкаја“) од станице „Трг Свердлова“ (данашња „Театраљнаја“) до станице „Сокол“ на Лењинградском ауто-путу.
1945. — изградња током рата
Изградња метроа није обустављени чак ни за време Другог светског рата.
Неке станице служиле су као склоништа. У случају напада Немаца на престоницу, власти су чак планирале да униште метро, али на срећу то се није догодило. Такође, 16. октобар 1941. године био је једини дан у историји када метро није отворен за путник (данас се назива „дан панике“).
До краја рата метро је проширен за седам станица. Плава линија продужена је до „Измајловске“, где се налазио војни аеродром, а зелена до „Завода имени Стаљина“ (данас се ова станица зове „Автозаводска“).
Осим тога, придодато је неколико прелаза са једне на другу линију.
1955. — кружна линија
Први полукруг кружне линије завршен је до 1951. године, повезујући „Курску“ и „Парк културе“ на југу. А затим је круг комплетиран и затворен на северу. Тако су путници могли лакше да се крећу између железничких станица које се налазе на различитим линијама. Кружна линија их је повезала станицама Кијевска, Белоруска, Комсомољска (са три железничке станице: Лењинградском, Јарославском и Казањском), Курска и Павелицка.
1966. — још три линије
Крајем педесетих већ постојеће линије су продужене. „Сокољническа“ до станица „Лењинске горе“ и „Универзитет“, где је 1953. године завршен и отворен један од Стаљинових небодера: зграда Московског универзитета.
А од краја педесетих кружној линији су придодате радијалне линије (зато данас у случају да се две станице са преседањем називају истим именом, Московљани њиховим називима у разговору додају атрибуте „кружна“ и „радијална“).
1958. године појавила се тада још увек жута Ришка радијална линија до станице „ВДНХ“.
1962. године појавила се наранџаста Калушка радијална линија до станице „Новије Черјомушки“, где се одвијала интензивна изградња стамбених квартова са хрушчовкама.
1966. године до најудаљеније периферије стигла је љубичаста Ждановско-Краснопресњенска радијална линија (већ 7. линија московског метроа).
Такође, на истоку је плава линија подељена на две паралелне: „Фиљовску“ и „Арбатско-Покровску“ (што до данас уме да збуни чак и Московљане).
1971. — повезивање предграђа
Концепт радијалних линија нарушен је када је 1971. године наранџаста линија продужена до центра града, до станице „Трг Ногина“ (данашња станица „Китај-город“). Истовремено је жута радијална линија постала наранџаста, јер се појавио план да се ове две линије повежу у једну.
Такође је до „Трга Ногина“ стигла нова љубичаста линија из предграђа – до станице Ждановска саобраћало је неколико приградских возова, што је значајно олакшало живот људима који су долазили на посао из околине града.
1969. отворене су такође две станице као рачвање зелене „Горковско-Замоскворецке“ линије – од станице „Коломенска“ до „Каховске“. Од 1995. године ова линија је већ стекла самосталан статус, а сада се налази на Великој кружној линији, завршеној 2023. године.
1979. — повезивање супротних крајева града
Као што је планирано, 1972. године су повезана два сегмента наранџасте Калушко-Ришке линије, а такође је она значајно продужена ка северу – од станице „ВДНХ“ до „Медведкова“.
Истовремено је љубичаста Ждановско-Краснопресњенска линија продужена до другог краја града – на североисток. Она је постала најдужа линија са 42 километра. Споменимо и да је то данас најоптерећенија линија метроа у Москви.
У децембру 1979. године отворена је такође нова осма линија – Калињинска – од станице „Марксистичка“ ка истоку до „Новогирејева“. Она је преузела жуту боју и учинила метро доступним за становнике још једног прилично густо насељеног источног предграђа.
1990. — још једна линија и промена назива станица
До 1983. године у фазама је почев од југа изграђена нова линија – сива Серпуховска. Многе друге линије су продужене за неколико станица.
Важан догађај била је промена назива многих станица. Уместо совјетских назива појавили су се нови, који су упућивали на историјске топониме. На пример, „Колхозна“ је постала „Сухаревска“, „Дзержинскаја“ је постала „Лубјанка“, „Проспект Маркса“ – „Охотни рјад“, а „Кировска“ – „Чистије пруди“.
Станица „Ждановска“ променила је назив у „Вихино“, а за њом је и читава љубичаста линија уместо „Ждановско-Кранопресњенска“ постала „Таганско-Краснопресњенска“. „Горковско-Замоскворецкаја“ је постала једноставно „Замоскворецкаја“.
1996. — фрагмент нове линије
Деведесетих година метро се развијао веома споро. Од већих резултата може се споменути само фрагмент нове линије: у светлозеленој боји на карти се појавила „Љублинска“ линија од рејона Марјино до Курске железничке станице.
2010. — нови почетак интензивне градње
После 2000. метро је поново почео интензивно да се развија након извесног затишја деведесетих. Након скоро двадесетогишњег реновирања 2001. године отворена је станица „Воробјови гори“ (некадашње Лењинске горе).
Профункционисала је светлозелена „Љублинска“ (данашња „Љублинско-Дмитровска“) линија, а такође је до самог краја града ка североистоку продужена плава Арбатско-Покровска линија, која је дуго била само слепо црево.
2005-2006. У новом бизнис-кластеру Москва-Сити подигнуте су две станице метроа: „Деловој центар“ и „Међународна“ као део Фиљовске линије.
Појавиле су се и две мале и сасвим нове линије које нису повезане са центром. Северно од прстена је саграђена моношинска железница (данас се користи за туристичке обиласке града), а на југу „Бутовска“ линија „лаког“ надземног метроа.
2018. — много тога новог
После 2010. године било је већ тешко пратити ударничку брзину изградње метроа. 2016. године на шеми метроа појавио се Московски централно прстен (МЦК) – надземна пруга планирана још у Стаљиново доба, али завршена тек у наше време.
Нове станице и линије појављивале су се у групама и у подземном метроу:
Светлозелена „Љублинско-Дмитровска“ линија је значајно продужена ка северу.
На југозападу се појавила нова жута линија. Дуго се сматрало да постоји могућност да се она повеже са источном жутом линијом. Ово питање је и данас отворено.
Отворена је прва деоница Велике кружне линије од станице „Деловој центар“ до „Савеловске“.
2020. — још једна линија и повезивање приградских насеља
На југоистоку се појавила нова ружичаста линија метроа од приградске „Некрасовке“.
2019. године на шеми Московског метроа појавили су се такозвани Московски централни дијаметри (МЦД). Две дугачке линије D1 и D2, засноване на некадашњим линијама приградских возова, сада су повезале не просто околину града – него приградска насеља са центром и међусобно. Њима је постало могуће да се стигне до аеродрома Шереметјево, на пример. Линије дуге 52 и 80 километара значајно су растеретиле метро.
2024. — како шема изгледа данас
2023. године завршена је изградња Велике кружне линије. Тако се појавио још један начин да се пређе с једне линије на другу, без потребе да се иде до центра и старе кружне линије.
Такође су додата још два дијаметра (МЦД) приградских возова по 80 километара, који су повезали север, запад и исток Москве и Московске области.
Данас је шема метроа компликована понекад чак и за Московљане. Зато смо припремили детаљни водич о томе како се користи.
БОНУС: 2027. — шта даље?
Московске власти су представиле план развоја метроа до 2027. године. Према овом програму, биће саграђено још неколико линија које ће повезати како предграђа, тако и рејоне којима је метро раније био слабо приступачан. Чекамо са нестрпљењем!