Мирис српске пљескавице мами Московљане

У Београду се сусрети обично заказују „код коња“, тј. поред споменика кнезу Михаилу. У Москви се већ месец дана љубитељи српске кухиње састају исто „код коња“, само што је овде на коњу кнез Јуриј Долгоруки. Одмах иза њега се пеку пљескавице, на ражњу се окрећу јагањци и зечеви, а патке се пеку на жару.

Немогуће је проћи поред овог места и не приметити га. Још издалека све пролазнике привлачи мирис печеног меса и кувар са наочарима за сунце и панталонама на трегере са „смајлијима”. У оквиру фестивала „Московска јесен“ Серж Марковић, познати кувар, учесник и водитељ кулинарских емисија на руској телевизији нуди Московљанима специјалитете српске кухиње. Додуше, сам Серж каже да српска кухиња није његова ужа специјалност:

„Моја страст су риба и плодови мора. Већ 13 година живим у Москви и у оквиру овог фестивала први пут сам направио пљескавицу. Али када су ме позвали одмах сам пристао. Српска кухиња је врло популарна у Русији. Пре неколико година сам учествовао у једном фестивалу. Имао сам много рибе и плодова мора и обиље бифтека од најбољег „прошараног” меса, а поред мене су два Турчина пекла јагње на ражњу. И знате шта се десило? Сви клијенти су ишли код њих“.

У свом импровизованом уличном „ресторану” Серж пече месо на роштиљу и ражњевима које је сам конструисао и монтирао. Као механизам за окретање искористио је мотор од аутомобилских брисача, а роштиљ је направио од арматуре и металних мердевина. Жар распоређује лопатом, а месо окреће шпахтлом.

Фотографија:Алина Јаблочкина
 

„Користимо и метле. Код нас ништа није стандардно“, смеје се Серж док обичном метлом распаљује жар испод патке која се већ заруменела. „Мени се ово свиђа. Ја не користим хватаљке као обични кувари, ни куповне шипке за ражњиће. Преврћемо месо шпахтлом. Шта може да се уради оном малом лопатицом из продавнице? Можда само да се исече тирамису и више ништа“.

Рецепти су веома једноставни, као и кухињски прибор. Српски кувар каже да за припремање јагњета не треба ништа осим самог јагњета и соли. Никакви зачини не долазе у обзир. Треба сачувати арому меса и дима, јер по мишљењу Сержа Марковића, суштина кулинарства је у свежем месу и ватри. Тајна је у вештини и у природним намирницама. Овде се српска јела припремају од дагестанске јагњади, и од патака и зечева са Волге.

Фотографија:Алина Јаблочкина
 

„Русија је дивна земља“, каже Марковић. „Овде постоји одличан извор намирница. И све те приче да су овдашње намирнице лоше нису истините. Једноставно треба научити како се оне припремају“.

Московљанима се допада домаће месо кад га припреми Серж. У „најпикантније“ време, а то је викенд, или радним даном увече, у уличном ресторану се окупља велики број људи. Сви фотографишу, чуде се, постављају питања. А када посетилаца нема тако много Серж стигне и да одигра партију тавле, мада га и у томе стално прекидају блогери или поклоници. На пример, Викторија је седам година маштала о томе да једнога дана проба специјалитете Сержа Марковића, и ево, коначно је са мужем Александром дошла у његов ресторан:

„То је невероватно шармантан човек. Ја не једем месо, само пачетину понекад, али када гледам месо које је припремио маестро добијам велику жељу да га пробам. И ево, сада се нисам уздржала“, каже Викторија. Серж чашћава све редом:

Фотографија:Алина Јаблочкина
 

„Изволите другови новинари, уживајте. Искрено речено, ми овде више чашћавамо госте него што продајемо наше специјалитете. Али није нам циљ да постанемо капиталисти. Једноставно се веселимо и дружимо. Ја, на пример, никада нисам мислио да у Москви живи толико Срба. Овде сам досада срео најмање 300 Срба“.

Разумљиво је интересовање Срба за Марковићев ресторан. Што се тиче интересовања и љубави коју Руси гаје према српској кухињи, Серж то овако објашњава:

Фотографија:Алина Јаблочкина
 

„Српска кухиња је веома једноставна. Када сам пре 13 година дошао из Шпаније у Русију свима су били занимљиви плодови мора и сличне скупе посластице. Али, сада је криза, куповна моћ становништва опада, треба смислити нешто приступачније. Са друге стране, Руси иду у Црну Гору и Србију да се упознају са нашим јелима. Часописи и новине пишу о Србима. Српски ресторани у Москви организују некакве своје уличне варијанте. Сви се тиме баве, та тема постаје популарна. Уосталом, сви Руси суботом и недељом одлазе у своје викенд куће, пеку шашлик, воле мирис дима и воле месо на жару. То је нека врста руског националног спорта. Наравно, после хокеја. А ми показујемо како то изгледа са друге стране. На пример, ја учим Московљане шта је то роштиљ. Руски народ је веома паметан, први је летео у космос, али не уме да прави роштиљ“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још: