Како се један Рус заљубио у српски народ

Антон Саричихин (у средини) са пријатељима у Грачаници.

Антон Саричихин (у средини) са пријатељима у Грачаници.

из личне архиве
Све је почело „чепркањем“ по историји, потом је почео да учи језик, а када је на ред дошло дружење био је „купљен“ . Слику о „браћи“ без клишеа стекао је тек непосредно на путовањима...

Ако се којом игром случаја, на пример, игром рачунарског миша, пред вама отвори веб сајт historbook.ru. или варијације world.historbook.ru, blog.historbook.ru па чак и rashka.historbook.ru, поред свега занимљивог о Русији, словенском свету, о Србији и пријатељству Руса и Срба наићи ћете и на једно искрено обраћање: „Браћо Срби и сви Јужни Словени који разумемо српски... Ја сам Рус и веома волим историју. Српски језик није мој матерњи. Зато српска верзија мога сајта има грешака... Опростите због тога. Надам се да ћете овде ипак наћи нешто интересантно за вас.“

Портал Russia Beyond је поуздано нашао и одлучио да обогати рубрику „Нас и Срба 200 милиона“, представи вам нашег новог пријатеља Антона Саричихина.

Тридесетогодишњи веб мајстор за себе каже да је прави заљубљеник у српски народ. Та љубав га је натерала да посети многа места у Србији и Републици Српској, да сарађује са друштвима српско-руског пријатељства, да учествује у руско-српским пројектима, посећује различита окупљања Срба у Русији. Али, како је све то почело, интересовали смо се.

„Увек сам волео историју, а Русија и Србија су историјски повезане“, рекао нам је Антон. „Кад смо већ код историје, посебно ме интересује све о Првом српском устанку. Тада су се Руси и Срби заједно, а ипак понаособ, на различитим фронтовима борили против Османлија. Такође је веома занимљиво учешће руских добровољаца које је предводио Николај Рајевски у Првом српско-турском рату 1876-1877. Дакле, тако сам, чепркајући по историји и сазнао понешто занимљиво о Србији. Сем тога, често бих чуо да се Срби добро односе према нама. Једном сам добио огромну жељу да научим неки страни језик. Добро сам размислио и, у ствари, веома лако изабрао српски. Знао сам да ће ми бити занимљиво да разговарам управо са Србима.“

Антон Саричихин каже да је учећи српски језик сазнавао све више о Србији, а када је једном почео да се дружи са Србима преко интернета, што је затим прерасло у праве живе сусрете, дефинитивно је заволео српски народ.

Тројице-Сергијева лавра. Антон преводи гостима из Србије (из личне архиве А.С.)
 

Списак свих места у Србији и Републици Српској које је Антон посетио и које радо описује на својим сајтовима је бескрајан: Београд, Нови Сад, Стара и Нова Пазова, Панчево, Ковачица, Зрењанин, Смедерево, Сремска Митровица, Сремски Карловци, Врњачак Бања, Трстеник, Рашка, Ужице, Косовска Митровица, Грачаница, Ниш, Врање, Лесковац, Отроци, Војка, Бања Лука, Приједор, Мркоњић Град, Козарска Дубица, Фоча, Требиње...

„Србија је много занимљива земља за путовања“, каже наш саговорник. „Иако је мала земља, градови и њихова архитектура се веома разликују, а разликују се и људи. Може се стећи утисак да су север и југ Србије две различите државе“.

Антон је уверен да је „становништво на северу савременије и отвореније, на југу – темпераментно и патријархално. Много разлика се може уочити у југоисточној и западној Србији. А посебни су Срби на Косову и у Босни, тврди он.

„Косовски Срби су веома гостољубиви. За њих је празник када им дођу гости. Срби у Босни су необично отворени, једноставни у разговору и позитивни. Још 90-их година, у време распада Југославије они су прошли кроз пакао и својом храброшћу се изборили да живе у Републици Српској. Међу њима је вема много русофила и српских патриота.“

Претпоставили смо да већи део Руса можда површно или наивно доживљава српски народ, братску љубав па смо упитали Антона, каква су заиста наша браћа Срби?

„Срби су веома занимљив и достојан народ . Међу њима има много русофила. Али бити русофил још не значи и бити добар човек. Можете се упознати са човеком који скоро ништа не зна о Русији, а о Немцима и Французима зна пет пута више, али тај човек ће вам се можда више допасти од најгласнијих русофила.

Са српским витезовима (из личне архиве А.С.)
 

Срби су нам заиста веома блиски, али и разлика међу нама има пуно. То се примети у живом дружењу са Србима, посебно када је Срба у друштву већина.

Срби воле дружење, воле да се састају са пријатељима. Срби се активно друже не само преко викенда, већ  и радним данима, што код Руса није случај. Срби воле да попију и добро да поједу. Али наша словенска браћа пију на културан начин. Могу се задовољити једном криглом пива или ракијом. Срести заиста пијаног Србина је реткост.

Разликујемо се и по томе што Срби веома воле да говоре о политици. Та се тема не може избећи. А још једна занимљива ствар је то што је у друштву са Србима тешко платити свој рачун. Можете их увредити ако не дозволите да вас угосте.

Било је много занимљивих и радосних момената током мојих путовања по Србији и Републици Српској. Обишао сам тако једном село Шибови, на узвишици недалеко од Бања Луке. Већ сам кренуо назад, кад, иде ми у сусрет мушкарац од око 55-58 година. Каже: Ех, лако је теби, идеш низбрдо. А ја узбрдо! Питао ме нисам ли случајно Словак. Рус, дакле! Онда се прекрстио, захвали Богу што ме је срео, позвао ме у своју кућу. Понудио ми храну  и ракију. Тек сам тада, кроз причу, схватио да он заправо веома мало зна о Русији, иако је посетио многе земље. Ето, за њега можда и не можемо рећи да је русофил, али то и није тако важно. Важно је да сам ја осетио да сам срео блиску, словенску и православну душу.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“