Шта ће бити са руском економијом ове јесени?

Све у свему, динамика руске економије до краја 2016. године може се прогнозирати са уздржаним оптимизмом.

Све у свему, динамика руске економије до краја 2016. године може се прогнозирати са уздржаним оптимизмом.

Дмитриј Дивин
Ситуација у руској економији до краја 2016. године може се прогнозирати са уздржаним оптимизмом.

Јесен 2016. године обележиће два важна политичка догађаја чији исход може утицати на руску економију. То су избори за Државну думу (доњи дом руског парламента) у септембру, и избори америчког председника у новембру. Први догађај може утицати на конфигурацију власти у Русији бар до председничких избора 2018. године, а други на читав спектар економских и политичких односа са САД као највећим антагонистом Русије.

Крајем године ће постати јасније контуре економских програма које ће за наредних 5-10 година предложити лидери различитих праваца економске мисли у Русији: бивши министар финансија Алексеј Кудрин, садашњи саветник руског председника Сергеј Глазјев и оснивач нове опозиционе „Партије раста”, предузетник Борис Титов. Ови економисти треба да представе своје програме у оквиру Економског савета при Владимиру Путину. Међутим, практичнији утицај на економију ће имати одговори на насушна питања. Прво, да ли ће цена нафте бити у порасту и хоће ли буџет моћи да се уклопи у дефицит од 3% без трошења средстава из Резервног фонда? Друго, хоће ли Централна банка наставити да спушта референтну каматну стопу? Треће, да ли ће се Федерални резервни систем САД усудити да подигне своју стопу непосредно уочи председничких избора? И најзад, четврто, хоће ли на истом нивоу остати потражња за хартијама од вредности земаља са високим ризиком, укључујући и Русију?

Независно од одговора на та „судбоносна” питања већ сада се може рећи да не треба очекивати још већу рецесију руске економије, као, уосталом, ни њен скори повратак на ранију трајекторију раста. У сваком случају, уколико се настави садашња буџетна и монетарна политика, економски раст ће се у наредних пар година „вртети” негде око нуле. Позитиван моменат је нагло успоравање темпа одлива капитала и у вези са тим смањена зависност курса рубље од динамике цена нафте. До тога је дошло из два разлога. Први је тај што су руске банке и компаније током 2014. и 2015. године успеле да „реструктурирају” своје спољне дугове и да их смање за преко 150 милијарди долара, а други што и даље постоји велика разлика у референтним каматним стопама Русије и великих развијених земаља, а тиме се стварају повољни услови за прилив шпекулативног капитала у руске државне и корпоративне дугове. То је толико утицало на динамику курса рубље, да се у владајућим круговима већ говори о штети коју наноси претерано јачање руске валуте.

Ситуацијом око санкција и наглом девалвацијом рубље створени су предуслови за замену увозне робе домаћим производима, али је то у значајним размерама реализовано само у пољопривреди и прехрамбеној индустрији. Захваљујући повољним временским условима чак је и жетва 2016. године била рекордна. То је свакако велико достигнуће, али је ту неопходна и одговарајућа извозна политика да би се избегао пад унутрашње цене жита. Треба истаћи да приходи становништва, промет робе у малопродаји, цене некретнина и приватне инвестиције показују мешовиту динамику. У целини гледано, она говори о томе да становништво у садашњим условима радије штеди него што троши, а компаније одлажу своје инвестиционе пројекте за боља времена.

Све у свему, динамика руске економије до краја 2016. године може се прогнозирати са уздржаним оптимизмом: не очекује се даљи пад, али неће бити ни позитивног раста. При томе ће се стање буџета поправити, пре свега због тога што ће нафта бити скупља од планираних 40 долара за барел. Такође не треба очекивати ни спољне потресе, попут нових санкција, наглог одлива капитала или скока рубље. Главне новости ће пристизати више из политичке него из економске сфере.

Константин Коришченко – шеф катедре за тржиште хартија од вредности и финансијски инжењеринг Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС), некадашњи заменик директора Централне банке.

Росијскаја газета. Сва права задржана.