Како научити дете да води рачуна о новцу?

Shutter Stock/Legion Media
У већини руских породица није обичај да се са децом планира буџет нити да се са њима разговара о питањима везаним за новац. Ова навика доводи до тога да је већина одраслих и тинејџера финансијски неписмена. Експерти су осмислили неколико једноставних правила која ће новим генерацијама помоћи да избегну старе проблеме.

Министарство финансија РФ ће 2016. године представити националну стратегију за унапређење финансијске писмености становништва. Национална агенција за финансијска истраживања (НАФИ) спровела је истраживање финансијске писмености становника Русије које је показало да је она на прилично ниском нивоу. Задуживање је много чешћа појава од штедње. Људи су слабо обавештени о финансијским услугама. Уз све то, у Русији не постоји ниједан програм за финансијско образовање. Министарство финансија РФ од 2011. године у сарадњи са Светском банком реализује пројекат „Подршка унапређењу нивоа финансијске писмености становништва”. У оквиру овог пројекта досад су израђени приручници за ђаке и њихове родитеље.  

Док ови уџбеници не постану део школског програма, стручњаци су формулисали неколико једноставних правила која ће помоћи родитељима у финансијском васпитању деце, а која могу утицати и на родитеље да се у овом погледу дисциплинују. О томе како можете научити децу да воде рачуна о новцу за „Руску реч” говори Ирина Лобанова, руководилац одељења за истраживања банкарског сектора НАФИ. 

1. Џепарац

Деца треба да имају свој новац који редовно добијају.

Треба се потрудити да се детету даје барем мало новца. На пример, ако не постоји друга могућност, дете треба да оставља себи бар кусур од куповине. Али боље би било да то буде мала сума коју ће редовно добијати.

2. Тежња за зарадом

Треба са дететом радити на систему мотивације: објаснити му за које послове ће добити новац и под којим условима. Најважније је да се новац не даје и не одузима насумично и без реда, већ све треба да буде уређено по одређеним правилима како би дете било спремно за живот као одрасла особа и како би разумело да ће за нешто добијати новац, а да ће га због других ствари губити. Тако ће моћи и да прави сопствене „финансијске” планове.

3. Количина новца

Џепарац не треба да покрива све детиње потребе. Дете треба да буде мотивисано да нешто и заради. На пример, може му се понудити могућност да заради новац тако што ће нешто урадити за породицу. Под и прашину, рецимо, може да брише без надокнаде, али за прање аута може добити мали „бакшиш”.

4. Планирање

У следећој фази дете треба да научи да планира. Треба да има нотес у који ће записивати све финансијске трансакције. Најбоље је објаснити му да тако раде сви одрасли и да би било добро да оно чини то исто. Неко време треба пратити како дете води ове белешке и посматрати како се сналази. Веома је важно да се на дете не врши притисак и да се не тражи од њега да новац троши по вашој жељи. Дете треба да схвати да ове процесе контролише оно само, а не његови родитељи.

5. Разговори о новцу

Са дететом треба разговарати о новчаним питањима. Новац се детету може давати већ од четврте године. Добро је да већ у том узрасту држи новац у рукама и створи о њему неку представу.

6. Породични буџет

Од десете године дете треба постепено укључивати у планирање породичног буџета. Треба му показати које приходе и расходе има породица и понудити да заједно са вама израчуна буџет, а уједно му објаснити зашто не добија више новца. Детету треба показати шта се дешава када измоли играчку која није у плану. Треба му показати да за неку ствар најпре треба штедети.

7. Рад на грешкама

Ако дете стално штеди и планира финансијске циљеве, тада можемо знати да је нешто научило. На пример, ако хоће да набави скуп таблет и ми видимо да је током неколико месеци дете штедело, а раније је већ успело да постигне неколико таквих циљева, можемо закључити да код њега почиње да се формира навика. Али чак ни у том случају не треба да заборавимо на његове финансијске бриге. Једном у неколико месеци са дететом треба разговарати о томе како стоји са новцем. Ако му нешто не полази за руком, треба погледати какве грешке прави. Успехом се може сматрати тек ситуација у којој дете не само да успешно управља својим новцем, него почиње да схвата и да нешто може допринети породици. 

Млади заобилазе обичаје 

„У нашој култури је непристојно да се у породици разговара о буџету, трошковима и изворима примања. Већина одраслих у Русији има проблем са финансијском писменошћу. Руске породице не планирају чак ни годишњи буџет, а финансијске процене се праве само за неколико месеци. У најбољем случају трошкови се планирају до летњег одмора. Рекламе банака су такве да подстичу неодговоран однос према новцу”, објашњава директорка Центра за примењена економска истраживања универзитета „Висока школа економије” Татјана Абакина. „Међутим, упркос томе, истраживања показују да и студенти почињу да зарађују новац, па чак и ђаци, и то у значајном броју”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још: