20 совјетских плаката са рекламом хране

Archive photo
Совјетски агитациони плакати су сугерисали грађанима како да васпитавају децу, колико да раде, чиме да се баве у слободно време и шта да једу и пију. Погледајмо шта препоручује Министарство прехрамбене индустрије.

Нарочито су интензивно рекламиране совјетске конзерве. Ево шта је све домаћица могла да направи од „киљке“ (папалине).

Захваљујући конзервирању људи су могли да пробају и специјалитет попут краба.

Данас су крабе невероватно скупе, али у СССР-у су грађани могли себи приуштити чак и црни кавијар.

Поред рибе било је и много других конзерви. На пример, кукуруз (на плакату је чак ситно написан и рецепт брзе чорбе од кукуруза).

Сада се у свакој продавници може купити парадајз током целе године, а у СССР-у је он у зимским месецима био на располагању само у конзервама или у виду парадајз пиреа. Тај пире је додаван у боршч.

Најјефтиније и најпопуларније су биле виршле, а такође „докторска“ кобасица без масноће. Додуше, било је доста шаљивих коментара у том смислу да ти производи садрже врло мало меса.

Месо је било дефицитарни производ, и зато је домаћицама сугерисано да кувају чорбу од пресованих коцкица са укусом меса.

Житељи СССР-а су обожавали чај, али правог чаја практично није било у продаји. Зато су нуђени такозвани „чајни напици“.

А уз чај су, наравно, потребни слаткиши. И пожељно је да то буде „Црвени октобар“.

Вино, вотка, воћни ликер, различити алкохолни напици од трава или плодова, конзерве, риба, кондиторски производи, шибице, цигаре, со, шећер – све се то могло купити у продавницама „Потребкооперације“ (тако је држава сугерисала грађанима да подрже задруге које откупљују намирнице од „колхоза“, тј. колективног пољопривредног добра).

Институција „Росглавпиво“ је подстицала људе да се боре за своја права, тј. да захтевају точење до црте 0,5 и ни један милиметар мање!

Институција „Главпиво“ је рекламирала и друге, искључиво совјетске напитке: совјетски „портер“ или, рецимо, слатки газирани напитак „крем-сода“.

При Министарству прехрамбене индустрије постојала је чак и посебна служба, „Главна управа биљних уља и масти“. У СССР-у је био веома распрострањен јефтини маргарин. Препорука је била да се он додаје у пецива уместо маслаца.

Многе совјетске домаћице су саме правиле пељмене (руске равиоле), али су у продаји били и готови, замрзнути пељмени. На плакату се предлаже да домаћице служе пељмене са сирћетом и павлаком, што је и данас у Русији једна од омиљених комбинација.

Грађани СССР-а су се „навукли“ на мајонез, који добро иде и уз месо и уз рибу. Свако јело је пикантније и укусније са мајонезом... Штавише, препоручивано је да се празне тегле за мајонез враћају продавницама.

Најважнији новогодишњи напитак био је Совјетски шампањац, једино пенушаво вино на свету које носи тај назив, а не потиче из Шампање.

Јесте ли знали да је СССР имао сопствени џин? Рекламирала га је институција „Главликерводка“, исто као и горку траварицу „Зубровку“ и жестоку вотку од ражи „Старку“.

Мармелада од јабука је била омиљени слаткиш совјетских грађана. Могла се мазати на хлеб или јести кашиком уз чај. Њоме су пуњене пирошке за сва угоститељска предузећа.

У СССР-у није било пингвина, али је постојао такав сладолед.

„Рјаженка“ је укусан ферментисани млечни напитак. Он је и данас популаран у Русији.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“