„Тулипан”: најмоћнији нуклеарни минобацач опет у строју

Самоходни минобацач 2С4 „Тулипан”.

Самоходни минобацач 2С4 „Тулипан”.

Виталиј В.Кузмин
Артиљеријске јединице Источног војног округа добиле су преко десет минобацача „Тулипан”, намењене за уништавање добро утврђених објеката на терену. То ефикасно и застрашујуће оружје у последњих 10 година практично није примењивано, али сада су ове самохотке опет активне.

Самоходни минобацачи 2С4 „Тулипан” имају већи калибар од сличних западних модела. Били су практично скинути са листе наоружања. Према подацима за 2015. у Русији је остало 430 примерака оваквог оружја које се налазило у хангарима. Међутим, у ефикасност овог вида наоружања не може се сумњати чак ни сада, после 43 године од увођења „Тулипана” у војску.

Номенклатура пројектила муниције за „Тулипан” укључује фугасна, запаљива, вођена, касетна, неутронска и нуклеарна зрна, од којих нека могу погађати циљеве и на удаљености од 20 км.

Вођене мине су најсавременија муниција, оне улазе у састав система 1К113 „Смељчак”. У састав овог система улазе: 240-милиметарски пројектил 3ВФ4 са фугасним пуњењем 3Ф5, ласерски показивач циља-даљиномер 1Д15 са средствима за синхронизацију 1Ф35К и 1А35И. Моћна мина за системе „Смељчак” и „Смељчак-М”, тешка 134 килограма, „осветљава” се ласерским зраком ради повећања прецизности погађања циља. Трајање овог процеса сведено је на минимум, што противнику онемогућава правовремено ометање и спречавање уништења објекта.

Касетна муниција минобацача 2С4 „Тулипан” може уништити територију величине четири фудбалска терена. Снага једног пројектила из овог минобацача уништава циљ који је недоступан за било које друго артиљеријско оруђе. Осим тога, за ову најмоћнију самохотку направљена је мина са специјалним, нуклеарним пуњењем.

Артиљеријско оружје високе прецизности

Међутим, главна предност минобацача 2С4 састоји се у могућности гађања из такозваног „угла максималне висине”. Осим јединствених карактеристика оруђа, суштина оваквог гађања је у томе да минобацач користи специјалну вођену мину, којом искусни артиљерци могу погађати тачкасте циљеве попут високо прецизних авионских бомби.

Петочланој посади је потребно свега неколико минута да постави 2С4 „Тулипан” у борбени поредак. Самоходни минобацач такође без проблема може да напусти положај након наношења удара по противнику.

2С4 „Тулипан” је погодан за вођење борбених дејстава у градским условима и јуриш на утврђене положаје противника у одбрамбеним пунктовима захваљујући високој маневарској способности и проходности батерије, као и оптимизацији дејстава посада возила путем аутоматизације процеса опслуживања, без потребе за ручном припремом борбених положаја.

Совјетска војска је користила 2С4 „Тулипан” током сукоба у Авганистану. Руска војска је користила рушилачку моћ минобацача и током првог рата у Чеченији, уништавајући групације живе силе непријатеља и тачкасте циљеве. На пример, овим минобацачима уништена су моћна утврђења која су терористи направили на територији рафинерије нафте у Грозном.

Увођење „Тулипана” у савремену руску војску последица је недавно објављеног повећања бројности артиљеријских јединица. Оне се формирају већ сада, али се наоружавају старим материјалним ресурсима до почетка серијске производње најновије самоходке „Коалиција”. Тиме је нуклеарни минобацач „Тулипан”, као најмоћнији у историји артиљерије, добио шансу за нови живот.

Са оруђем калибра 240 мм „Тулипан” је највећи у серији самоходних артиљеријских уређаја који носе „цветна” имена: „Каранфил”, „Акација”, „Зумбул”, „Божур”.
 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“