Мајмуни-људи из Русије: како су доктори покушали да укрсте човека и мајмуна

Василиј Јегоров/TASS
Спуштање неколико степеница на еволутивној лествици можда и није најбоља идеја, али то није спречило ове научнике да ипак покушају. Почетком 20. века руски биолог Иља Иванов планирао је да укрсти људе и мајмуне, док је један други Рус Сергеј Воронов намлатио силан новац тако што је жлезде мајмуна трансплантирао европским богаташима. Зашто и како су пропали покушаји стварања мајмуна-човека?

Мајмунска генетика

У Русији је вештачка оплодња стоке почела готово 20 године раније него у САД и Европи, где је ова метода оплодње домаћих животиња уведена тек средином 30-их година. Иља Иванов је био пионир на овом пољу. После школовања у Паризу, он је у Русији сарађивао са првим руским добитником Нобелове награде Иваном Павловом и уживао је финансијску подршку руских власти. До 1914. године вештачка оплодња је омогућила узгој скоро 7000 здравих коња.

Следећи циљ амбициозног биолога било је укрштање између врста. Почео је са успешним укрштањем врста стоке, али је убрзо дошао на идеју да укрсти људе и мајмуне. Наравно да у православној Русији то никако није могло да прође, али совјетска власт је, напротив, желела да искористи науку као средство за рушење религијских ставова, који су у то време још увек били снажно укорењени у свести руског народа.

1924. године Иванов је послао писмо Анатолију Луначарском, совјетском народном комесару за образовање, у којем је тражио финансирање за своје експерименте, а приложио је и писма од Пастеровог института, који је Иванову дозволио да користи шимпанзе из одгајивачнице у Француској Гвинеји. Луначарски је одбацио ову понуду, али је 1925. године Иванов добио подршку Николаја Горбунова, високог совјетског званичника и Лењиновог бившег личног секретара. Иванов је добио финансијску помоћ у вредности од 10 000 долара, а у совјетској штампи су објављени чланци о његовом пројекту. Очигледно је да истраживач није имао никакве моралне дилеме. Само је желео да уђе у уџбенике као стваралац нове расе.

1924. године Иванов је у Гвинеји почео оплодњу мајмуна. Сперму је узимао од непознатих мушкараца у околини. Међутим, Иванов је такође желео да оплоди афричке жене спермом мајмуна, и то без њиховог пристанка, што је француска власт одлучно одбила. Французи су само помогли Иванову да мајмуне пребаци у Сухум у Грузији, где је подигнута још једна експериментална фарма.

Иља Иванов

Совјетска академија наука је Ивановљеве експерименте над афричким женама осудила као неморалне. До тада су све женке мајмуна које су донете из Африке већ угинуле, ниједна од њих није носила потомство, остао је само један мужјак орангутана. Али Иванов није одустао, сада је тражио најмање 5 жена које би добровољно пристале да буду оплођене спермом орангутана.

Зачудо, Иванов је чак добио и писмо од жене из Лењинграда која је била спремна да буде део овог експеримента, али тада је орангутан угинуо. Планови да се у Сухуму настави укрштање човека и мајмуна су пропали.

Осим тога, Ивановљев покровитељ Николај Горбунов осуђен је за време чистки, што је убрзало Ивановљев пад у немилост. Ухапшен је 1930. године и осуђен на 5 година изгнанства у Казахстану, одакле се никада није вратио. 

„Ако сте престари да плешете, набавите мајмунску жлезду”

Овај стих из песме „Monkey-Doodle-Doo” Ирвинга Берлина односи се на стварне трансплантације жлезде мајмуна које је извео руски хирург Сергеј Воронов. Такође се претпоставља да је Воронов био прототип за лик професора Преображенског из чувеног романа руског писца Михаила Булгакова „Псеће срце”. У роману се наводи да је професор људима трансплантирао тестисе мајмуна, што је тачно оно што је радио Воронов.

Као и Иванов, Воронов је студирао у Француској под менторством добитника Нобелове награде Алексиса Карела. Као изузетан хирург, 14 година је био лични лекар краља Египта. Ту је проучио последице кастрације краљевих евнуха. Приметио је да су дечаци којима су тестиси одстрањени кад им је било 6 година спори и инертни, да имају проблема са памћењем и да брзо старе. На основу тога Воронов је веровао да су тестиси главни орган одговоран за енергичност и интелект код животиња и људи.

Сергеј Воронов уз помоћ асистента оперише пса. Насловна страна Le Petit Journal Illustre, 22. октобар 1922.

Користећи своје изванредне хируршке способности, Воронов је почео са трансплантацијама тестиса младих јарчева и овнова старим јединкама. 1914. године Воронов је први пут пресадио штитасту жлезду мајмуна 14-годишњем ментално заосталом дечаку и тврдио да је ова операција значајно побољшала његово ментално здравље.

1920. године Воронов је извршио прву трансплантацију делова репродуктивне жлезде шимпанзе у људске тестисе и пацијент је приметио повећање енергије, боље памћење и издржљивост. Током 20-их и 30-их година прошлог века само у Француској је преко 500 мушкараца добило мајмунске жлезде као додатак сопственим. Међу клијентима Воронова били су Харолд МекКормик, председник Турске Мустафа Ататурк и француски премијер Жорж Клемансо. Воронова су прозвали „доктор младост” и брзо је стекао невероватно богатство, окружио се слугама и обожаватељкама. Био је плодан писац и своје активности је популаризовао у бројним књигама под насловима као што је „Од кретена до генија”.

Али није прошло много времена, а медицинска струка је одбацила Вороновљеве експерименте. После неколико година многи од његових пацијената нису више примећивали никакав ефекат од операције. 1940. године Кенет Вокер, британски филозоф и уролог, Вороновљеве операције је описао као „мајмунска посла”. За време Другог светског рата немачке трупе су опустошиле његов замак на француској Ривијери, а Воронов је побегао у Америку. Преминуо је потпуно заборављен 1951. године у Луизијани. Међутим, Вороновљеве методе данас проучавају медицински стручњаци који траже лек против старења и заинтересовани су за замену људских хормона. На срећу, овога пута без делова мајмунских тестиса.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још: