Еволуција у бестежинском стању: Може ли космичко путовање променити човека?

Ако одемо на неку далеку планету хоћемо ли постати мутанти или ћемо стећи имунитет на радијацију и недостатак кисеоника? Руски научници проучавају узорке крви космонаута. Истраживања ће помоћи да се направе нови лекови за прве путнике кроз космос. Можда ће ти лекови спречити опасне мутације.

Са људима се у космосу дешава нешто необично. Наш организам се „збуњује“ у бестежинском стању и покушава да компензује тај недостатак укључивањем одбрамбених система. Тада се човеков имунолошки систем бори чак и против беззначајних патогених појава, каже професор Јевгениј Николајев из Московског Сколковског института за науку и технологију (Сколтех).

Он је током протекле године проучавао узорке крви руских космонаута са циљем да схвати како се људски организам мења за време космичких путовања. Ако Николајев у свом подухвату буде успешан, његова истраживања могу резултирати појавом нових препарата који ће помоћи људском организму да правилно функционише и избегне мутације на путу до Марса и других планета.

Хоћемо ли изгледати као ванземаљци?

Људски организам није прилагођен космичким путовањима. Излазак изван зоне гравитације наше планете очигледно ће озбиљно утицати на људска тела, што значи да људи могу бити изложени још једној фази еволуције у космосу, сматра Олег Газенко, научник који је руководио совјетским програмом слања животиња у космос. Он је претпоставио да ће „космички људи“ на крају изгледати другачије – имаће виши раст, изузетно издужена лица и дуже руке.

У свемиру се мења крвоток и коришћење кисеоника, а кичма се растеже. У бестежинском стању космонаути добијају „дечија стопала“, тј. пете им постају румене и нежне. То је добра вест. Лоша вест је радијација и њен утицај на људско здравље. Једини начин да се реши тај проблем је да се створе нови лекови, али ту има много питања која је потребно решити.

Научници су, на пример, истраживали шта се дешава са људским оком на путу ка Марсу. „Ако не буде заштите, доза радијације ће замаглити објектив и вид ће се изгубити“, рекао је Николајев. „Треба направити специјалне антиоксидансе да би се ти процеси спречили“.

Истраживање протеина

Николајевљева екипа проучава те промене на молекуларном нивоу како би сагледала које процесе треба блокирати и тако спречити непоправљиву штету.

Научници су одлучили да се усредсреде на протеине јер су они кључни фактор у процесима адаптације организма. У првој фази истраживања, Николајев и његови сарадници одредили су нивое од 125 протеина у крви 18 руских космонаута после дужег боравка на Међународној космичкој станици. Сада они истражују узорке крви узете у космосу.

Човек има преко 20.000 протеина и они могу утицати на наше тело приликом космичког путовања. Није могуће истражити све протеине и зато је Николајевљева екипа највише пажње посветила метаболитима, малим молекулима који су производ метаболизма.

Тајни живот људске ћелије

„Синтеза метаболита у организму везана је за такозване путање реакције“, објашњава Николајев. „Ако имамо податке о променама појединих метаболита у крви за време космичких путовања можемо одредити који протеини треба да буду измењени“.

Анализе метаболита могу се обављати на Међународној космичкој станици. Научницима су потребни само суви узорци крви. Космонаути могу да их скупљају на парчад дебелог папира.

„Ти узорци се враћају на Земљу са подацима о привременим променама у крви“, каже Николајев. „Савремене анализе крви омогућавају да се метаболити извуку из тих узорака и анализирају помоћу масеног спектрометра.

Чим циљани протеини буду идентификовани, научници ће моћи да сагледају процесе који изазивају иреверзибилне промене у организму космонаута у космосу.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!