Руски научници открили како су пре девет хиљада година живели сибирски „Хиперборејци“

Пре девет хиљада година житељи Новосибирских острва успоставили су трговачке везе које су сезале хиљадама километара јужно и источно од њиховог пребивалишта. Ова сазнања разобличавају митове о исконској изолованости арктичких народа, закључили су научници у тексту објављеном у часопису Antiquity, пренели су руски медији.

То говори да су социокултуролошке везе становништва арктичког источног Сибира пре девет хиљада година биле на високом нивоу. Ови људи, који су живели на крају света, нису били изоловани. Напротив, контакти унутар тих социјума били су далеко развијенији него што се сматрало, рекао је Владимир Питуљко из Института за историју материјалне културе Руске академије наука из Москве.

Први људи на територију савременог Арктика доспели су пре око 24 до 17 хиљада година, када је завршено последње ледено доба и поларна капа почела да се повлачи. У наредних десет хиљада година преци савремених аутохтоних народа Сибира населили су евроазијски и северноамерчки континент, и створили мноштво јединствених култура, наводи се у тексту.

Нучници страхују да би глобално отопљавање, раст нивоа мора и топљење вечно смрзнутог тла, данас могли да униште наслеђе ових „хиперборејаца“. Зато Питуљко и његове колеге већ неколико година интензивно врше ископавања и помно катологизују те историјске ризнице у нади да ће спасти бар део и доћи до сазнања како да се заштите остали артефакти.

Пре десет година руски археолози почели су са проучавањем станишта људи који су пре девет хиљада година живели на острву Жохов. Данас је оно удаљено 440 километара од обала источног Сибира, међутим тада је цео Новосибирски архипелаг био спојен с континентом доста великом копненом зоном.

Владимир Питуљко

Ископавања су показала да се на острву Жохов без обзира на крајње сурове климатске услове, налазило прилично велико насеље у коме је живело између двадесет и педесет људи и бавило се ловом на поларне медведе и северне јелене. Они су оставили неколико десетина хиљада камених, дрвених и коштаних оруђа за рад, накита, као и обиље других артефаката. Већи део био је израђен од „сировина“ локалног порекла, међутим, према наводима службе за односе с јавношћу Руског научног фонда, научници су недавно пронашли неколико артефаката који су их навели да се позабаве пореклом тих ресурса.

Ради се о томе да део оруђа за рад није био направљен од локалних шкриљаца или гранита, већ од егзотичног вулканског стакла опсидијана и прозирног кварца калцедона. Ни једног ни другог минерала није било на Новосибирским острвима, а њихове најближе залихе налазиле су се неколико хиљада километара даље од станишта „Хиберборејаца“.

Удео и однос различитих метала у примерцима вулканског стакла до кога су научници дошли, у принципу јединствен за сваки вулкан, омогућио им је да тачно одреде њихово порекло.

Како се испоставило, материјал за производњу тих оруђа донет је из околине језера Красно и југоисточног дела Чукотке, где су се налазиле велике залихе опсидијана. Језеро је од острва Жохов удаљено 1500 километара ваздушном линијом и преко две хиљаде километара копненим путем. Међутим, тешко је замислити да су људи пре девет хиљада година ишли тако далеко. Највероватније је да су се сретали негде између и размењивали производе од опсидијана или организовали примитивну трговину, каже Питуљко.

Како се на основу ископавања и пронађених остатака паса и примитивних санки на острву Жохово може претпоставити пси су им помагали да стигну до других станишта људи која су се налазила на простору ушћа Колиме и Индигирке. У том случају места на којима је обављана размена била су удаљена око 700 километара што у рано пролеће није неизводљиво прећи пасјом запрегом.

По мишљењу научника те прастаре трговинске мреже касније су прерасле у вашаре које су становници на северу Источног Сибира организовали пре Револуције. Они су одржавани не само ради трговинске размене, него и размене информација и склапања брачних уговора, који су били од виталног значаја за преживљњавање малобројних народа арктичког Сибира.

Прочитајте такође! Сурова природа, духови и лов на китове: како живе Ескими на Чукотки?

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!