Нерођене морске немани: Најамбициознији пројекти совјетске ратне морнарице

К. Куличенко/ТАСС, Pixabay
Било је замишљено да ове аждаје постану најмоћнија сила од које би у оно време морали сви зазирати, али из различитих разлога пројекти нису реализовани. А како би изгледали да су направљени?

Стаљинови ратни бродови

Ратни брод „Совјетски Савез“ снимљен у јуну 1942. године из немачког извиђачког авиона.

Совјетско руководство је још током 1930-их планирало да направи моћну океанску флоту како би се избалансирала моћ ондашњих водећих светских сила на мору. Због тога је највећа пажња посвећена стварању ратних бродова пројекта 23 „Совјетски Савез“.

Требало је да они буду највећи и најмоћнији бојни бродови средином 1930-их, дугачки 270 а широки 38 метара, са депласманом од 65.000 тона. Сваки брод би имао мотор од 200.000 коњских снага, тако да би развијао брину од 29 чворова (око 50 км/ч). Посаду би чинило приближно 1.300 морнара и морнаричких официра.

Главно оружје би им била артиљеријска оруђа калибра 406 милиметара која користе пројектиле тешке 1.105 килограма са дометом од 46 километара.

Ратни брдови би имали дебео оклоп, који би на појединим местима био широк и преко четири метра, и могао би да издржи експлозију једнаку снази експлозије 750 кг тротила.

Бродоградилиште „Орџоникидзе“ у Лењинграду где су прављени ратни бродови „Совјетски Савез“ и „Чкалов“, снимљено 26. јуна 1941. из немачког извиђачког авиона.

Међутим, избио је Други светски рат те је совјетско руководство било принуђено да промени планове везане за изградњу ових џинова, јер је у том тренутку на фронту била потребнија другачија врста наоружања. Ниједан брод није завршен, а затечена конструкција је размонтирана и искоришћена за одбрану Лењинграда.

Када је рат завршен совјетска економија није имала довољно новца за тако амбициозан подухват. Временом су ти пројекти застарели, па је одлучено да се земља окрене стварању савременијег наоружања, попут носача авиона.

Десантна подморница

 Совјетска нуклеарна подморница типа „Ајкула“.

Нуклеарне подморнице пројекта 717 замишљене су као прва совјетска десантна подводна чудовишта предвиђена за неприметно искрцавање маринаца заједно са оклопном техником на непријатељску обалу.

Пројекат је покренут 1971. године. Свака подморница је била замишљена тако да носи 20 тенкова и лаких оклопних возила.

Поред тога, свака би имала у свом арсеналу 252 морске мине, шест торпедних лансера и два артиљеријска оруђа калибра 30 милиметара.

„Међутим, те подморнице нису направљене јер је средином 1970-их Москва морала хитно да се окрене стварању нуклеарних подморница наоружаних интерконтиненталним балистичким ракетама како би обезбедила паритет снага са САД, својим главним ривалом у Хладном рату. Због тога је совјетска власт одустала од пројекта ових десантних подморница и почела да ради на новим врстама подморница“, рекао је за портал Russia Beyond професор Академије војних наука Вадим Козјюљин.

Највећи совјетски носач авиона

Скица носача авиона пројекта 1143.

Носачи авиона пројекта 1143.7 били би конкуренција највећим америчким носачима. Могли би да носе 70 млазних авиона, бомбардера и хеликоптера. Била би то комплетна пловећа ваздухопловна база.

Руски хеликоптер Ка-27ПС пролеће близу палубе америчког десантног брода USS Belleau Wood (не види се) припремајући се да слети током маневара „Сарадња на мору ’96“ близу обала Владивостока, Русија. Било је то прво спуштање руског хеликоптера на амерички ратни брод у оквиру редовне војне вежбе.

Сваки брод пројекта 1143.7 имао би депласман од 80.000 тона (ради поређења, амерички носач авиона класе Nimitz има депласман од 90.000 тона). Сваки би био дугачак скоро 325 метара и широк скоро 70 метара.

Такви бродови би могли да проведу четири месеца на отвореном мору без свраћања у луку, а носили би тадашње најновије авионе Су-33, хеликоптере Ка-27 и осматрачке авионе Јак-44. Планирано је чак и да се наоружају противбродским ракетама „Гранит“ којима би се ове пловеће ваздухопловне базе браниле од непријатеља на отвореном мору.

 Тешка крстарица и носач авиона „Кијев“, 1985.

Али Совјетски Савез се распао 1991. године тако да је Москва имала других проблема којима је хитно морала да се посвети у новој фази своје историје. Тако су нови пројекти носача авиона запостављени, а већ направљене бродске конструкције су размонтиране 1992. године.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“