„Лиценца за убиство“: Како изнутра изгледа посао руског снајперисте

Како доспети у спецназ и постати снајпериста

Ако желиш да постанеш припадник јединице за специјалне намене и да учествујеш у контратерористичким операцијама, мораш најпре проћи одређену обуку. У идеалној варијанти она почиње још на одговарајућем факултету који својим дипломцима омогућава да наредних пет година проведу у служби спецназа на територији Русије.

Ако за све то време не „сагориш“ и ако не одбациш војничке чизме па уместо њих изабереш лакиране ципеле, пословно одело и удобну градску канцеларију, онда можеш да напишеш молбу снагама за специјалне операције (ССО, чије јединице се формирају од најбољих припадника и стручњака из свих елитних јединица спецназа, тј. из ГРУ, СВР, ФСБ, ФСО, и др.). Кадровска служба разматра сваку молбу и пружа кандидату шансу да положи тест физичке спремности (како се врши одабир кандидата за елитни спецназ можете прочитати у овом материјалу портала Russia Beyond).

Уколико ти то пође за руком, шаљу те на лекарски преглед и преглед код психолога, и до своје 27 године (ако имамо у виду идеалан сценарио, у коме се све постиже на време и из провог покушаја) постајеш припадник снага за специјалне операције.

Ако у јединици одлучиш да се преквалификујеш у снајперисту, опет мораш проћи читав низ психолошких тестова где се проверавају предиспозиције за тај посао. Вештина гађања ту није најважнији фактор. Ако буде потребно, увежбаћеш то касније. Најважније особине су стрпљивост, разборитост и бистрина ума.

Вештине савременог снајперисте

Мораш се разумети у балистику јер ћеш радити са ветром (израчунаваћеш брзину ветра и путању одступања метка у лету), гађаћеш циљеве који се крећу, и све то усред ноћи, у мрклом мраку.

Највећи део нашег посла се обавља после поноћи. Мораш умети да радиш са савременом техником и да препознајеш циљеве на терену у условима када непријатељ покушава да те пронађе и убије. Рад снајперисте је сличан лову, јер ту људи буквално лове једни друге.

Треба да увежбаш и руковање карабином и пиштољем, а не само снајперском пушком. То ће ти требати, на пример, када мораш да заузмеш положај на непријатељској територији. Никада нећеш имати велику групу подршке. Немој гајити илузије да ће те неко хеликоптером пребацити на фронт, а после те покупити. Не, ти ћеш својим ногама прећи линију раздвајања, неприметно се угњездити на положају, извршити задатак и вратити се назад. Све то мораш да урадиш сам или са групом снајпериста.

У зависности од мисије, група снајпериста броји највише десет људи. То су командир, осматрачи, стрелци, везиста и пар људи за покривање положаја.

Обука

Постоје две секције обуке снајпериста. Једна је полицијска, а друга војна. Простије речено, обука за рад у граду и на фронту.

Полицијски снајперисти треба да погађају мету 20х20 цм (величина просечне главе) са дистанце од 300 метара. Та вежба имитира погодак терористе у главу док он користи таоца као штит.

Војни снајпериста се обучава да ради на километарској дистанци. Ту је задатак само да погоди циљ, јер је калибар пушке са таквим дометом довољан да кида комаде тела ако погоди циљ, тако да непријатељ у сваком случају умире од губитка крви.

Кад те шаљу да обезбеђујеш председника или на фронт против „Исламске државе“?

Ако се све одвија по „идеалној“ варијанти и ти си до своје 27. године већ припадник ССО, онда те шаљу на додатну обуку за снајперисте и са 30 година те шаљу са јединицом на извршавање задатака. Мада ћеш заправо бити већ и старији.

Ту човек мора да буде потпуно зрео. Код снајперисте се не цене луда храброст и мишићи, него лукавство и вештина. Људи са узрастом постају спокојнији и почињу разложно и до танчина да процењују ситуацију у зони ратних дејстава, и уједно не прецењују своје могућности.

Ватреност карактера је снајперисти потребна само у појединим тешким ситуацијама, када нема времена за расуђивање него се мора дејствовати. На пример, ако ти је друг рањен или си откривен и мораш хитно да се повучеш.

Како да одредиш када и кога треба убити?

Унутар наше државе рад снајперисте је прописан федералним законом. У нашем послу нема поделе непријатеља према узрасту, полу, раси и боји коже. Просто речено, ако група снајпериста на догађају који обезбеђује примети дете или трудницу са аутоматом или гранатом у рукама, стрелац ликвидира циљ без одлагања.

Терористу у гомили траже снајперисти на положајима унаоколо, али и агенти у гомили. Ти агенти се обучавају да препознају непријатеља на лицу места по психолошким показатељима и понашању, и да на први поглед схвате које оружје и експлозив он носи. И још их уче да опасност отклањају без буке, тако да не привуку пажњу људи унаоколо и не изазову панику. Ако њима то не пође за руком, онда ствар преузима група снајпериста.

Често снајпериста сам мора да донесе одлуку треба ли да пуца или не, јер командир групе није увек у ситуацији да процени ситуацију. Нико неће пуцати у било кога тек тако.

На пример, терориста хоће да активира бомбу у гомили. Група то примети и онда доноси одлуку да га треба неутралисати. У градским условима не мораш увек да убијеш циљ, често је довољно да га онеспособиш како не би могао да активира детонатор или отвори на људе паљбу из аутомата.

Гарантовани резултат даје само пуцањ у главу. То је моментално онеспособљавање и смрт. Приче о срцу и осталом су глупости. Али када се човек креће, утолико пре у гомили, онда снајпериста треба да одреди који метак и у ком тренутку да примени, да не закачи никога другог.

Је ли тешко убити човека?

Не. Све што сте гледали у филмовима о психичком слому главног јунака и о његовим кошмарима – све је то лаж. За овај посао се бирају људи са одређеном обуком. Ми мирно спавамо ноћу и не осећамо никакву грижу савести.

И све оне приче о Крису Кајлу (легендарном америчком снајперисти који је у Ираку убио 255 непријатеља) драматизоване су за потребе филма. Сви војни и полицијски снајперисти спокојно живе свој живот после убиства.

Цена грешке

Ако си погрешио и убио цивила, идеш на војни суд где се спроводи истрага у правним оквирима твоје земље. У Русији због тога можеш да заглавиш у затвору на 15 година.

Треба ипак истаћи да је сваки случај засебан и зависи од јединице у којој човек ради, и од ситуације у којој је дошло до инцидента.

Колико зарађује снајпериста?

Све зависи од јединице и дужности.

У регионалним јединицама снајпериста зарађује 70.000 рубаља (1.000 долара) месечно, а у прeстоници 120.000 рубаља (1.500 долара).

Теренске дневнице варирају. Дешава се да снајперисти из различитих јединица буду послати на исто место и раде једно исто, а кад се врате добију „додатак“ од 3.000 до 30.000 долара.

Све зависи где служиш. Али људи не бирају ову професију због новца, него зато што желе „екшн“. Они једноставно воле цео тај процес.