Мини-копије авиона Су-57

Руски ловачки авион пете генерације Су-57 (овде можете сазнати све о том најмодернијем авиону) садржи низ технологија по којима се сврстава међу најбоље ловце на свету попут америчког F-22 Raptor или кинеског Chengdu J-20.

Овде ће бити речи о „изгледу“ авиона Су-57, који га чини невидљивим за све савремене радаре, а такође о његовој „млађој браћи“, тј. дроновима који садрже исте технологије као и Су-57.

Конструкција „летећег крила“

Први заједнички лет тешког борбеног дрона Сухој С-70 „Охотник“ и ловачког авиона Су-57. У оквиру тестирања „Охотник“ је успешно извео лет без пилота у зону ваздушне опасности. Русија, 27. септембар 2019.

Министарство одбране Руске Федерације/TASS

Један од највећих изазова приликом конструисања ловаца пете генерације генерално је било трагање за одговарајућим начином њиховог маскирања и скривања од савремених система ПВО.

Да би то постигли на авиону Су-57, инжењери су морали да преместе комплетно наоружање (вођене и невођене ракете, а такође бомбе) у унутрашњост авиона, и да у конструкцији користе најновије и најскупље композитне материјале.

Ти задаци су изузетно тешки због оптерећења коме је ловачки авион изложен када лети максималном брзином и маневрисања које мора да врши за време ваздушног боја.

Па ипак, руски инжењери су постигли постављени циљ и касније су технологију прилагодили дроновима, „млађој браћи“ авиона Су-57.

Беспилотна летелица „Охотник“ („ловац“)

Сухој С-70 „Охотник“, тешка борбена беспилотна летелица.

Министарство одбране Руске Федерације/TASS

Овај дрон је тежак 20 тона, развија надзвучну брзину (1.000 км/ч) и једна је од првих летелица са компјутером који ради све уместо оператора, изузев доношења одлуке о примени оружја.

„Охотник“ је преузео већину технологија од авиона Су-57, као и његову муницију, мада може да носи и мање наоружање.

Што се тиче арсенала, дрон користи гравитационе бомбе, као и „паметне“ бомбе и ракете „ваздух-земља“. Све је то сакривено у трупу летелице како би дрон могао бити невидљив за непријатељске радаре.

Између осталог, он носи фугасно-распрскавајућу запаљиву авионску бомбу ОФЗАБ-500 и термобаричну авионску бомбу ОДАБ-500ПМВ. Обе су коришћене током војне кампање у Сирији.

„Охотник“ се тестира од почетка 2020. године, а у арсеналу руске армије ће се појавити за пар година.

Овај дрон спада у класу „тешких“ беспилотних летелица. Руска армија има и лаки дрон који се зове „Елерон“.

Елерон

Беспилотна летелица „Елерон“ на теренском такмичењу јединица за радиоелектронску борбу „Електронска граница“ на Кадамовском полигону у Ростовској области.

Сергеj Пивоваров/Sputnik

Ово је једна од најмањих беспилотних летелица које користи руска армија.

Тешка је само 3.400 грама, а распон крила износи 1,5 метара. Помоћу групе електричних пропелера може да развије брзину преко 100 км/ч и да лети 75 минута. Сваки овакав дрон може да функционише када је удаљен 50 километара од оператора (и да при томе преноси видео-сигнал).

„Елерон“ није конструисан да носи оружје и муницију, него да врши осматрање из ваздуха у урбаним и ратом захваћеним зонама на дневној светлости и по мраку.

Данас руска армија и полиција користе све варијације дронова из породице „Елерон“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!