Мини-копије авиона Су-57

Министарство одбране Русије /TASS
Ове „птичице“ са конструкцијом „летећег крила“ пете генерације су готово непобедиве у ваздуху.

Руски ловачки авион пете генерације Су-57 (овде можете сазнати све о том најмодернијем авиону) садржи низ технологија по којима се сврстава међу најбоље ловце на свету попут америчког F-22 Raptor или кинеског Chengdu J-20.

Овде ће бити речи о „изгледу“ авиона Су-57, који га чини невидљивим за све савремене радаре, а такође о његовој „млађој браћи“, тј. дроновима који садрже исте технологије као и Су-57.

Конструкција „летећег крила“

Први заједнички лет тешког борбеног дрона Сухој С-70 „Охотник“ и ловачког авиона Су-57. У оквиру тестирања „Охотник“ је успешно извео лет без пилота у зону ваздушне опасности. Русија, 27. септембар 2019.

Један од највећих изазова приликом конструисања ловаца пете генерације генерално је било трагање за одговарајућим начином њиховог маскирања и скривања од савремених система ПВО.

Да би то постигли на авиону Су-57, инжењери су морали да преместе комплетно наоружање (вођене и невођене ракете, а такође бомбе) у унутрашњост авиона, и да у конструкцији користе најновије и најскупље композитне материјале.

Ти задаци су изузетно тешки због оптерећења коме је ловачки авион изложен када лети максималном брзином и маневрисања које мора да врши за време ваздушног боја.

Па ипак, руски инжењери су постигли постављени циљ и касније су технологију прилагодили дроновима, „млађој браћи“ авиона Су-57.

Беспилотна летелица „Охотник“ („ловац“)

 Сухој С-70 „Охотник“, тешка борбена беспилотна летелица.

Овај дрон је тежак 20 тона, развија надзвучну брзину (1.000 км/ч) и једна је од првих летелица са компјутером који ради све уместо оператора, изузев доношења одлуке о примени оружја.

„Охотник“ је преузео већину технологија од авиона Су-57, као и његову муницију, мада може да носи и мање наоружање.

Што се тиче арсенала, дрон користи гравитационе бомбе, као и „паметне“ бомбе и ракете „ваздух-земља“. Све је то сакривено у трупу летелице како би дрон могао бити невидљив за непријатељске радаре.

Између осталог, он носи фугасно-распрскавајућу запаљиву авионску бомбу ОФЗАБ-500 и термобаричну авионску бомбу ОДАБ-500ПМВ. Обе су коришћене током војне кампање у Сирији.

„Охотник“ се тестира од почетка 2020. године, а у арсеналу руске армије ће се појавити за пар година.

Овај дрон спада у класу „тешких“ беспилотних летелица. Руска армија има и лаки дрон који се зове „Елерон“.

Елерон

Беспилотна летелица „Елерон“ на теренском такмичењу јединица за радиоелектронску борбу „Електронска граница“ на Кадамовском полигону у Ростовској области.

Ово је једна од најмањих беспилотних летелица које користи руска армија.

Тешка је само 3.400 грама, а распон крила износи 1,5 метара. Помоћу групе електричних пропелера може да развије брзину преко 100 км/ч и да лети 75 минута. Сваки овакав дрон може да функционише када је удаљен 50 километара од оператора (и да при томе преноси видео-сигнал).

„Елерон“ није конструисан да носи оружје и муницију, него да врши осматрање из ваздуха у урбаним и ратом захваћеним зонама на дневној светлости и по мраку.

Данас руска армија и полиција користе све варијације дронова из породице „Елерон“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“