- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
У Другом светском рату је демобилисано четири милиона војника, од тога су два и по милиона били инвалиди, а међу њима је око пола милиона остало без руке или ноге.
Дмитриј Панкратов (CC BY-SA 3.0)
Многи учесници рата који су на фронтовима жртвовали себе ради отаџбине имали су касније проблема са кретањем јер инфраструктура у Совјетском Савезу није грађена са циљем да што више олакша живот инвалида. У недостатку уређеног простора без физичких препрека бившим ратницима је било потребно превозно средство којим се лако управља, чак и ако је возач инвалид и нема екстремитете.
Почетком 1950-их фабрика машина у Серпухову (Московска област) направила је аутомобил на три точка за возаче-инвалиде. Возило је имало само један округли фар и зато је добило назив „Киклоп“, а такође „Инвалидка“.
Игор Негода
У дизајнирању овог аутомобила није се много водило рачуна о естетици. Ауто је имао малену каросерију, два задња точка и један предњи. Изгледао је мало незграпно јер је имао само један фар и цираду уместо обичних металних врата и крова.
Legion Media
Уместо класичног волана му је био монтиран волан од мотоцикла да би могли управљати људи који немају ноге. Додатне модификације су направљене и за оне који нису имали само десну или само леву руку.
Ова возила јесу била смешна али су њихови власници уживали поштовање јер се знало да су то инвалиди Другог светског рата који су жртвовали своје здравље бранећи земљу од нациста.
Производња ових аутомобила није била скупа али је зато управљање било отежано. Ауто се често у кривини превртао на бок јер предњи точак није био довољно стабилан, нарочито приликом оштријег заокрета.
„Када сам био дечак мој комшија је имао такав ауто. Сећам се да смо га неколико пута гурали да упали. Више пута смо га подизали кад се преврнуо. Власник је био инвалид, прилично крупан човек, па се можда баш због тога ауто превртао кад год задњи точкови наиђу на рупу на путу“, испричао је један интернет-корисник.
Поред проблема са балансом прва верзија је имала и слаб мотор, тако да је ауто могао да развије брзину од само 30 км/час. То значи да му је сваки успон „тешко падао“.
Ауто је модернизован 1956. године и та верзија је добила јачи мотор, па је возило постало брже и динамичније.
Производња „Киклопа“ обустављена је 1958. године. За шест година произведено је укупно 20.000 аутомобила. То је релативно мали број тако да је данас тешко пронаћи читав примерак овог модела, мада се на тржишту с времена на време појави обновљена верзија.
Овде сазнајте зашто су Совјети ову зграду зидали почев од КРОВА?