У првим годинама постојања Совјетског Савеза један од главних циљева нове власти био је развој технолошког, индустријског и војног потенцијала земље.
Ово последње је било посебно акутно и захтевало је нарочиту пажњу у предратном периоду. Најбољи совјетски инжењери су се одважили да конструишу крајње необичне оклопљене машине које би могле обезбедити војну доминацију СССР-а. Њихова машта је била толико бујна да су многи пројекти сачувани само на папиру.
Један од таквих изумитеља био је Павел Гроховски. Његово примарно интересовање је била авијација, али је он осмишљавао и конструкције многих футуристичких копнених возила.
Тенк Гроховског на аеросанкама био је потпуно оклопљен и имао је одоздо три скије, а одозго топ на куполи која је личила на тенк.
Пројекат овог веома необичног оклопљеног возила направљен је током 1930-их у Специјалном конструкторском бироу Ратног ваздухопловства Црвене армије.
Овај лаки тенк је имао три одсека. Борбени одсек је био у средини, мотор и трансмисија позади, а управљачка кабина у предњем делу. На врху тенка БТ-2 постављена је купола са тенковским топом калибра 37 мм и митраљезом калибра 7,62 мм.
Посаду су чинила два војника: возач и нишанџија.
Други необичан пројекат Гроховског био је оклопљени борбени мотоцикл. Овај „полугусенични“ једносед веома је личио на теренски мотоцикл.
Замисао је била да возач седи у херметички оклопљеној кабини у предњем делу возила, а да мотор и трансмисија буду у задњем делу.
Оклоп је штитио цело возило од метака и ситнијих шрапнела. Занимљиво је што су позади биле предвиђене гусенице, а напред точак од мотоцикла.
„Најлуђа“ идеја Гроховског је била да оклопљени брод са два мотора „виси у ваздуху“! Гроховски је био искусан конструктор авиона, па није ни чудо што је желео да буде од користи и совјетској пешадији и да за њене потребе конструише машину која никада раније није виђена. Тако је настао пројекат оклопног ховеркрафта.
Као и тенк Гроховског на аеросанкама, његов оклопљени ховеркрафт је пројектован са три одсека – два за моторе и трансмисију, и један између њих за двочлану посаду коју су чинили возач и нишанџија.
Необична конструкција се заснивала на идеји да два мотора, један напред и један позади, покрећу елисе које би требало да потискују ваздух наниже и на тај начин да одржавају машину у лебдећем положају. У конструкцији су остављена и четири обична точка, за случај да ефекат „лебдења“ не буде довољно јак.
Пројекат никада није реализован, али је утро пут ховеркрафтовима који су касније направљени у Совјетском Савезу.
Овде погледајте пет најбољих руских хеликоптера свих времена.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу