По завршетку Другог светског рата Цивилна ваздухопловна флота је затражила да се направи путнички авион за линије са мањим бројем летова, за које није сврсисходно користити „Лисунов“ Ли-2.
Лисунов Ли-2
Public domainОна је желела да добије авион који може да превезе десет путника на одредиште удаљено 800 км са брзином крстарења од 290 км/ч и који има два радијална мотора „Швецов“ АШ-21 од 700 кс (520 kW). Огледно-конструкторском бироу Јаковљева је у фебруару 1946. године поверено да испуни ову наруџбину с тим да први огледни примерак буде спреман за државно тестирање 1. новембра 1946. године.
Сачувани примерак мотора „Швецов“ АШ-21.
Christo (CC BY-SA 4.0)Тај план је био сувише амбициозан с обзиром на обим радова које је огледно-конструкторски биро већ имао, тако да је завршетак првог примерка одложен за август 1947. Уједно су преиспитане и техничке карактеристике и одлучено је да се брзина повећа на 350 км на нивоу мора и да војна варијанта мора имати одбрамбену леђну куполу са једним топом калибра 20 мм.
Први прототип, који се често зове Јак-16-I, полетео је 24. септембра 1947. године и показао одличне карактеристике у управљању са једним искљученим мотором, а могао је да полети и са једним угашеним мотором. Државно тестирање је обављено почетком 1948. године.
Војнотранспортна варијанта, која се често зове Јак-16-II, разликовала се од путничке по томе што је одмах иза пилотске кабине имала куполу УТК-1 са митраљезом УБТ (универзални митраљез Березина) калибра 12,7 мм.
Поред тога, имала је и појачан под у теретном одсеку, мало већи вертикални реп и мало дужи труп. Овај авион је могао да прими седам падобранаца, десет војника у пуној ратној опреми или шест носила и болничара. На левој страни трупа је имао велика клизна врата за лакше укрцавање. У предњој половини тих врата била су мања врата која су се отварала на унутрашњу страну.
У априлу 1948. године обављено је фабричко тестирање авиона Јак-16-II, а убрзо затим и државно тестирање. Том приликом је запажен низ недостатака, после чега је повећана површина хоризонталног репа, а на предње рубове крила и репа је додат систем против залеђивања.
Авион је поново подвргнут државном тестирању и његова производња је одобрена. Па ипак, није пуштен у серијску производњу јер се сматрало да је Ан-2 универзалнији модел и у цивилној и у војној варијанти.
Ан-2
FORTEPAN / Mészáros Zoltán (CC BY-SA 3.0)Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу