Јак-16 – путнички авион са митраљезом на леђима (ФОТОГРАФИЈЕ)

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

По завршетку Другог светског рата Цивилна ваздухопловна флота је затражила да се направи путнички авион за линије са мањим бројем летова, за које није сврсисходно користити „Лисунов“ Ли-2.

Она је желела да добије авион који може да превезе десет путника на одредиште удаљено 800 км са брзином крстарења од 290 км/ч и који има два радијална мотора „Швецов“ АШ-21 од 700 кс (520 kW). Огледно-конструкторском бироу Јаковљева је у фебруару 1946. године поверено да испуни ову наруџбину с тим да први огледни примерак буде спреман за државно тестирање 1. новембра 1946. године.

Тај план је био сувише амбициозан с обзиром на обим радова које је огледно-конструкторски биро већ имао, тако да је завршетак првог примерка одложен за август 1947. Уједно су преиспитане и техничке карактеристике и одлучено је да се брзина повећа на 350 км на нивоу мора и да војна варијанта мора имати одбрамбену леђну куполу са једним топом калибра 20 мм.

Први прототип, који се често зове Јак-16-I, полетео је 24. септембра 1947. године и показао одличне карактеристике у управљању са једним искљученим мотором, а могао је да полети и са једним угашеним мотором. Државно тестирање је обављено почетком 1948. године.

Војнотранспортна варијанта, која се често зове Јак-16-II, разликовала се од путничке по томе што је одмах иза пилотске кабине имала куполу УТК-1 са митраљезом УБТ (универзални митраљез Березина) калибра 12,7 мм.

Поред тога, имала је и појачан под у теретном одсеку, мало већи вертикални реп и мало дужи труп. Овај авион је могао да прими седам падобранаца, десет војника у пуној ратној опреми или шест носила и болничара. На левој страни трупа је имао велика клизна врата за лакше укрцавање. У предњој половини тих врата била су мања врата која су се отварала на унутрашњу страну.

У априлу 1948. године обављено је фабричко тестирање авиона Јак-16-II, а убрзо затим и државно тестирање. Том приликом је запажен низ недостатака, после чега је повећана површина хоризонталног репа, а на предње рубове крила и репа је додат систем против залеђивања.

Авион је поново подвргнут државном тестирању и његова производња је одобрена. Па ипак, није пуштен у серијску производњу јер се сматрало да је Ан-2 универзалнији модел и у цивилној и у војној варијанти.