Тркачки аутомобил „Звезда“
Archive photoОткако су људи изумели аутомобил главни циљ многих конструктора је максимална брзина коју возило може да развије. Том утркивању су се без оклевања придружили и совјетски конструктори.
Совјетски спортски аутомобил ГАЗ-ЦАКС
Archive photoМосковски централни аутомобилски спортски клуб је 1937. године направио спортски аутомобил са два седишта ГАЗ-ЦАКС. Могао је да развије брзину од 131,1 км/ч.
Совјетски спортски аутомобил ГАЗ-ЦАКС
Archive photoДруги тркачки аутомобил под називом ГАЗ-ГЛ-1 појавио се 1938. године. Направљен је на основу путничког аутомобила ГАЗ-М1 који је од 1936. до 1943. у СССР-у био у серијској производњи.
Први спортски аутомобил Фабрике аутомобила ГАЗ произведен 1938. Дизајнер овог аутомобила био је Јевгениј Агитов.
SputnikУ поређењу са стандардним путничким моделом тркачка верзија је изгледала далеко изазовније. ГЛ-1 је развијао брзину од 147,84 км/ч.
Аутомобил ГАЗ-ГЛ-1 (1940) на отварању историјске изложбе аутомобила марке ГАЗ „Хероји свог времена“ у ГУМ-у.
Рамиљ Ситдиков/SputnikУ време Другог светског рата дошло је до прекида у развоју и производњи спортских аутомобила у СССР-у. После рата је московски инжењер Александар Пељтцер предложио пројекат крајње необичног тркачког аутомобила који је, по његовом мишљењу, могао да побије све постојеће светске рекорде у постигнутој брзини.
Болид је замишљен као потпуно нови модел, који се не базира ни на једном постојећем серијском путничком аутомобилу у Совјетском Савезу. Конструктор је сматрао да ради достизања максималне брзине возило треба да буде пројектовано на одговарајући начин, и да се приликом конструисања треба руководити само тим једним циљем.
Тркачки аутомобил „Звезда“
Archive photoВласт је одобрила идеју и након тога је болид направљен за свега пет месеци. Нови тркачки аутомобил добио је назив „Звезда“, и са страна му је била насликана црвена звезда.
„Звезда“ је имала заобљену аеродинамичну каросерију без пљоснатих површина и оштрих углова.
Тркачки аутомобил „Звезда“
Archive photoДизајнери совјетских тркачких аутомобила пратили су светске трендове и проучавали смањења отпора ваздуха у зависности од облика каросерије. На пример, Mercedes Benz W125 „Rekordwagen“ је дизајниран по сличном принципу.
Тркачки аутомобил W125 Rekordwagen марке Mercedes-Benz у музеју у Штутгарту, Немачка.
Morio (CC BY-SA 3.0)Поред аеродинамичног облика каросерије тркачки ауто „Звезда“ био је и веома низак, свега 720 мм од земље. Другим речима, одраслом човеку просечне висине није био ни до кука. Аутомобил је имао мотор од 30 кс.
Прва пробна вожња „Звезде“ изведена је 23. септембра 1964. године. Тада су се испољили незнатни недостаци, после чега је дотеран карбуратор и дефинисане су оптималне пропорције бензена и алкохола, компоненти горива које је трошио овај ауто.
Недељу дана касније „Звезда“ је развила брзину од 148 км/ч на Минском путу у Москви.
Тркачки аутомобил „Звезда“
Archive photoГодину дана касније конструктори су направили нови модел под називом „Звезда-2“. Он је имао нови мењач, модернизовани систем хлађења мотора и нови мотор од 42 кс. У пробним вожњама ауто је развио брзину од 159,5 км/ч.
Тркачки аутомобил „Звезда“
Archive photoПосле модернизације додељен му је назив „Звезда-3“, и тај модел је између осталог имао нови мотор од 64 кс. Био је лакши и аеродинамичнији од претходних верзија и могао је да развије брзину од 205 км/ч.
Звезда-М-НАМИ
Archive photoПоследњи модел серије „Звезда“ носио је ознаку „Звезда-6“. У поређењу са претходним моделима имао је упадљиво издужену каросерију. Развијао је брзину од 182,8 км/ч. Крајем 1962. године конструкторски биро тркачких аутомобила је затворен и производња експерименталних болида је обустављена.
Овде сазнајте како су аутомобилске трке постале популарне у СССР-у
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу