„Тркачки“ дизајн првих совјетских болида (ФОТОГРАФИЈЕ)

Тркачки аутомобил „Звезда“

Тркачки аутомобил „Звезда“

Archive photo
Били су ниски и имали су заобљене линије да би правили што мањи отпор ваздуха и развијали што већу брзину.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Откако су људи изумели аутомобил главни циљ многих конструктора је максимална брзина коју возило може да развије. Том утркивању су се без оклевања придружили и совјетски конструктори.

Совјетски спортски аутомобил ГАЗ-ЦАКС

Московски централни аутомобилски спортски клуб је 1937. године направио спортски аутомобил са два седишта ГАЗ-ЦАКС. Могао је да развије брзину од 131,1 км/ч.

Совјетски спортски аутомобил ГАЗ-ЦАКС

Други тркачки аутомобил под називом ГАЗ-ГЛ-1 појавио се 1938. године. Направљен је на основу путничког аутомобила ГАЗ-М1 који је од 1936. до 1943. у СССР-у био у серијској производњи.

Први спортски аутомобил Фабрике аутомобила ГАЗ произведен 1938. Дизајнер овог аутомобила био је Јевгениј Агитов.

У поређењу са стандардним путничким моделом тркачка верзија је изгледала далеко изазовније. ГЛ-1 је развијао брзину од 147,84 км/ч.

Аутомобил ГАЗ-ГЛ-1 (1940) на отварању историјске изложбе аутомобила марке ГАЗ „Хероји свог времена“ у ГУМ-у.

У време Другог светског рата дошло је до прекида у развоју и производњи спортских аутомобила у СССР-у. После рата је московски инжењер Александар Пељтцер предложио пројекат крајње необичног тркачког аутомобила који је, по његовом мишљењу, могао да побије све постојеће светске рекорде у постигнутој брзини.

Болид је замишљен као потпуно нови модел, који се не базира ни на једном постојећем серијском путничком аутомобилу у Совјетском Савезу. Конструктор је сматрао да ради достизања максималне брзине возило треба да буде пројектовано на одговарајући начин, и да се приликом конструисања треба руководити само тим једним циљем.

Тркачки аутомобил „Звезда“

Власт је одобрила идеју и након тога је болид направљен за свега пет месеци. Нови тркачки аутомобил добио је назив „Звезда“, и са страна му је била насликана црвена звезда.

„Звезда“ је имала заобљену аеродинамичну каросерију без пљоснатих површина и оштрих углова.

Тркачки аутомобил „Звезда“

Дизајнери совјетских тркачких аутомобила пратили су светске трендове и проучавали смањења отпора ваздуха у зависности од облика каросерије. На пример, Mercedes Benz W125 „Rekordwagen“ је дизајниран по сличном принципу.

 Тркачки аутомобил W125 Rekordwagen марке Mercedes-Benz у музеју у Штутгарту, Немачка.

Поред аеродинамичног облика каросерије тркачки ауто „Звезда“ био је и веома низак, свега 720 мм од земље. Другим речима, одраслом човеку просечне висине није био ни до кука. Аутомобил је имао мотор од 30 кс.

Прва пробна вожња „Звезде“ изведена је 23. септембра 1964. године. Тада су се испољили незнатни недостаци, после чега је дотеран карбуратор и дефинисане су оптималне пропорције бензена и алкохола, компоненти горива које је трошио овај ауто.

Недељу дана касније „Звезда“ је развила брзину од 148 км/ч на Минском путу у Москви.

Тркачки аутомобил „Звезда“

Годину дана касније конструктори су направили нови модел под називом „Звезда-2“. Он је имао нови мењач, модернизовани систем хлађења мотора и нови мотор од 42 кс. У пробним вожњама ауто је развио брзину од 159,5 км/ч.

Тркачки аутомобил „Звезда“

После модернизације додељен му је назив „Звезда-3“, и тај модел је између осталог имао нови мотор од 64 кс. Био је лакши и аеродинамичнији од претходних верзија и могао је да развије брзину од 205 км/ч.

Звезда-М-НАМИ

Последњи модел серије „Звезда“ носио је ознаку „Звезда-6“. У поређењу са претходним моделима имао је упадљиво издужену каросерију. Развијао је брзину од 182,8 км/ч. Крајем 1962. године конструкторски биро тркачких аутомобила је затворен и производња експерименталних болида је обустављена.

Овде сазнајте како су аутомобилске трке постале популарне у СССР-у 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“