„Тркачки“ дизајн првих совјетских болида (ФОТОГРАФИЈЕ)

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Откако су људи изумели аутомобил главни циљ многих конструктора је максимална брзина коју возило може да развије. Том утркивању су се без оклевања придружили и совјетски конструктори.

Московски централни аутомобилски спортски клуб је 1937. године направио спортски аутомобил са два седишта ГАЗ-ЦАКС. Могао је да развије брзину од 131,1 км/ч.

Други тркачки аутомобил под називом ГАЗ-ГЛ-1 појавио се 1938. године. Направљен је на основу путничког аутомобила ГАЗ-М1 који је од 1936. до 1943. у СССР-у био у серијској производњи.

У поређењу са стандардним путничким моделом тркачка верзија је изгледала далеко изазовније. ГЛ-1 је развијао брзину од 147,84 км/ч.

У време Другог светског рата дошло је до прекида у развоју и производњи спортских аутомобила у СССР-у. После рата је московски инжењер Александар Пељтцер предложио пројекат крајње необичног тркачког аутомобила који је, по његовом мишљењу, могао да побије све постојеће светске рекорде у постигнутој брзини.

Болид је замишљен као потпуно нови модел, који се не базира ни на једном постојећем серијском путничком аутомобилу у Совјетском Савезу. Конструктор је сматрао да ради достизања максималне брзине возило треба да буде пројектовано на одговарајући начин, и да се приликом конструисања треба руководити само тим једним циљем.

Власт је одобрила идеју и након тога је болид направљен за свега пет месеци. Нови тркачки аутомобил добио је назив „Звезда“, и са страна му је била насликана црвена звезда.

„Звезда“ је имала заобљену аеродинамичну каросерију без пљоснатих површина и оштрих углова.

Дизајнери совјетских тркачких аутомобила пратили су светске трендове и проучавали смањења отпора ваздуха у зависности од облика каросерије. На пример, Mercedes Benz W125 „Rekordwagen“ је дизајниран по сличном принципу.

Поред аеродинамичног облика каросерије тркачки ауто „Звезда“ био је и веома низак, свега 720 мм од земље. Другим речима, одраслом човеку просечне висине није био ни до кука. Аутомобил је имао мотор од 30 кс.

Прва пробна вожња „Звезде“ изведена је 23. септембра 1964. године. Тада су се испољили незнатни недостаци, после чега је дотеран карбуратор и дефинисане су оптималне пропорције бензена и алкохола, компоненти горива које је трошио овај ауто.

Недељу дана касније „Звезда“ је развила брзину од 148 км/ч на Минском путу у Москви.

Годину дана касније конструктори су направили нови модел под називом „Звезда-2“. Он је имао нови мењач, модернизовани систем хлађења мотора и нови мотор од 42 кс. У пробним вожњама ауто је развио брзину од 159,5 км/ч.

После модернизације додељен му је назив „Звезда-3“, и тај модел је између осталог имао нови мотор од 64 кс. Био је лакши и аеродинамичнији од претходних верзија и могао је да развије брзину од 205 км/ч.

Последњи модел серије „Звезда“ носио је ознаку „Звезда-6“. У поређењу са претходним моделима имао је упадљиво издужену каросерију. Развијао је брзину од 182,8 км/ч. Крајем 1962. године конструкторски биро тркачких аутомобила је затворен и производња експерименталних болида је обустављена.

Овде сазнајте како су аутомобилске трке постале популарне у СССР-у