КОМТА, џиновски совјетски трокрилни бомбардер који никада није понео оружје

Kрајем 1919. године дивизион ваздухоплова у чијем саставу су се налазили бомбардери „Иља Муромец“, налазио се у граду Сарапулу, немо пратећи развој догађаја у Грађанском рату. Црвеној армији хитно је био потребан нови модел бомбардера и на основу идеје инжењера Владимира Александрова основана је комисија за развој пројекта тешког авиона. Овај пројект је започет у  марту 1920. године.

Неколико чланова комисије већ је имало искуства са сличним задацима, с обзиром да су 1916. учествовали у тестирању масивног „Свјатогора“ конструктора Василија Слесарева, а до 1918. проценили су изводивост изградње великог модела авиона фабрике „Ижорски“. Ово искуство штедело је време и ресурсе.

Приликом разматрања схеме будућег авиона, комисија је одлучила да не копира постојеће летелице, него да покуша да пронађе новија и модернија решења. Борис Јурјев је предложио да се направи трокрилни авион. Оваква структура омогућавала је постизање врло компактне летелице, што се требало одразити и на повећање носивости. Испитивања с моделом у великој размери изведена су у ваздушном тунелу Московске високе техничке школе „Бауман“ и дала су обећавајуће резултате, па је одобрена конфигурација трокрилца. Договорено је да се нови авион назове KОМТА, према називу комисије која је радила на његовој концепцији (Комисија за тешку авијацију).

У кабину се без проблема могло сместити десет особа. Планирана је употреба авиона као бомбардера с капацитетом од 50 kg бомби, мада он никада није понео оружје.

Први лет био је планиран за март 1922. Чим је снег почео да копни, авион је на скијама извезен на писту. Први покушај био је неуспешан. Након постизања брзине узлетања, летелица је поскочила, а када је поново дотакла тло, репни точак је уништен.

Након неколико измена и унапређења равнотеже авиона, у јесен 1923. године обављен је први лет који је извео пилот А. С. Томашевски. Овај лет је показао неке проблеме с кормилом. Начињене су исправке и Томашевски је напокон могао да изведе пун лет који је обухватао круг око аеродрома Ходимка у трајању од 15 минута.

У стварности су резултати били разочаравајући. Брзина није прелазила 130 km/h, а висина лета није надмашивала 600 метара. Предности трокрилне конфигурације кратког распона нису биле оправдане. Развој пројекта обустављен је на пролеће 1924.

Једини довршени примерак авиона испоручен је школи летења „Стрељбом“ у Серпухову, где је коришћен у обуци.

Упркос неуспеху, рад на развоју модела KОМТА одиграо је значајну улогу као обука за инжењере и стручњаке који су учествовали у његовом осмишљавању. Ова летелица је означила рођење аеронаутичког пројектовања у новонасталој руској социјалистичкој држави.