Замислите да зими шетате по шуми негде у пространствима Сибира, а у сусрет вам не наилазе медведи и рисови, као што бисте очекивали, него све сами научници или, барем, студенти. Они кроз шуму журе на посао и наставу у неколико десетина научних института. Таква шума заиста постоји на двадесетак километара од милионског града Новосибирска. Томе је посвећена чак и једна епизода совјетског телевизијског курса руског језика за странце:
„Тата је после Томског политехничког универзитета 1961. године прешао овамо у Институт за аутоматику и електрометрију, а мама годину дана раније као наставница књижевности после Лењинградског универзитета“, каже Анастасија Близњук, која је рођена и одрасла у Академгоротку, радила ту једно време као психолог, а данас је чувар његове историје и туристички водич. „Некада је то било место које је младим научницима омогућавало социјалну мобилност. Управо на овом месту човек је могао да се пробије у научним круговима, ослањајући се искључиво на своје способности.“
Академгородок 1978. године
Виктор Будан, Анатолий Поляков/TASSАкадемгородок је подигнут 1957. године усред шуме као научни центар Сибирског одељења Руске академије наука са акцентом на физичко-техничким и природњачким областима науке. Познати математичари Михаил Лаврентјев, Сергеј Собољев и Сергеј Христианович тада су се обратили руководству земље са овом идејом и она је наишла на подршку. Временом су се слични „рејони научника“ – под окриљем Сибирског одељења Руске академије наука – појавили у Томску, Краснојарску, Иркутску, али управо овај Академгородок код Новосибирска био је највећи и најпрестижнији центар науке у СССР-у.
Академгородок 1977. године
А. Зубцов/SputnikПерспективни научници и обични радници почели су да долазе из читаве земље у удаљене и хладне крајеве Сибира. Ту је владала посебна атмосфера коју нико није желео да напусти. „Код нас постоје примери када су обични зидари и радници укључени у научни процес започињали овде студије, посвећивали се науци и постајали доктори наука“, каже Анастасија.
Анастасија Близњук
„Најпаметнија улица на свету“ – овако локални становници често описују Проспект Лаврентјева. У њему се на дужини од око два и по километра налази преко 20 научноистраживачких института и лабораторија, при чему су објекти пројектовани тако да пут од посла до куће обавезно пролази кроз шуму, а не шумским путевима. Ништа није требало да скреће пажњу људи са науке.
Срце Академгоротка је Институт за нуклеарну физику, у којем су начињени први сударачи за испитивање елементарних честица. Данас се ту ради на новом сударачу под називом СКИФ (Сибирски прстенасти извор фотона). Ради чега је он потребан? Укратко, за стицање нових знања о структури нашег космоса, а то је тема која заокупља савремене физичаре широм света.
А Институт за археологију и етнографију бави се проучавањем порекла човека и етногенезе народа. Сарадници института су приликом археолошких ископавања пронашли древну Алтајску принцезу на висоравни Укок и дешифровали ДНК остатака пронађених у Денисовој пећини на Алтају. Испоставило се да су тамо живели потпуно нови представници људског рода.
Научници из Института за неорганску хемију раде на новим материјалима, како они кажу, „да бисмо из пластичних флаша могли да правимо флеш-меморије“.
На Институту за цитологију и генетику створена је домаћа лисица. У дивљини процес припитомљавања траје на хиљаде године, док је сибирским научницима било потребно само 60 (наш интервју са Људмилом Трут, која је иницијатор ових истраживања, можете прочитати овде). Са питомим лисицама можете се, иначе, дружити у центру младих природњака.
Ту је такође 2002. године дешифрован геном комарца који преноси маларију, како би се у будућности направила вакцина против његових уједа.
Једна од кључних идеја академика Лаврентјева била је у томе да се повежу образовање, наука и производња. Тако да овде постоји место на којем научници оснивају сопствена предузећа – Академпарк, отворен 2010. То је највећи технолошки парк у Русији, са преко 330 компанија у којима је запослено 9 хиљада људи. Главне сфере њиховог рада су IT, биотехнологије и биомедицина, као и израда високотехнолошких инструмената.
Велике биотехнолошке компаније смештене су у ниским зградама у европском стилу и налазе се у такозваним „оксфордском кварту“. Међу њима је, на пример, произвођач првог система за тестирање присуства корона вируса у Русији. Док IT стручњаци заузимају две куле од мила познате као „гуске“ због карактеристичног облика.
Трећину предузећа у Технолошком парку чине стартап компаније за које су формирани бизнис-инкубатори, како за „пилиће“, тако и за компаније у оснивању.
Јевгениј Демидов се 15 година бавио истраживањем беланчевина у Институту за цитологију и генетику. Пре неколико година је одлучио да се повуче из фундаменталне науке и да се посвети... производњи протеина од обичних кућних зрикаваца. Добијање јестивих протеина од инсеката је данас светски тренд.
„Сви ме питају каквог је укуса зрикавац“, каже биолог. „А он нема никакав укус. Ако пробате чисто брашно од њега, можете осетити благ укус семенки сунцокрета, али то је фактички чисти протеин без посебног укуса.“
Јевгениј Демидов
Из личне архиве„Инсекти имају знатно вишу продуктивност од осталих животиња. Код њих је изузетна густина узгоја, знатно већа него код других животиња, а притом се ради о врло компактној производњи“, каже Јевгениј. „Наша фарма заузима само 100 квадратних метара.“
Он се 2021. године са само једном идејом пријавио у Академски парк и примљен је. У исто време пронашао је и првог инвеститора који је уложио пола милиона рубаља. И посао је кренуо. Засад Јевгениј као узорак демонстрира кекс од „брашна“ од зрикаваца, али у плану му је да производи неку врсту протеина за спортисте. Такав производ, према његовим речима, могао би се појавити на тржишту за неких годину дана.
Данас у старом делу Академгоротка живи преко 20 хиљада људи, али ако се рачуна читав Совјетски рејон града Новосибирска, којем припада и град научника, цифра је шест пута већа. Због високих цена станова, наиме, младе породице се често селе у суседне делове града.
2018. године на владином нивоу се појавио план развоја Академгоротка. У наредних неколико година је планирано да се у суседству подигне Академгородок бр. 2 као нова научна престоница Русије. Њен централни пројекат биће СКИФ.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
