Владимир Кирејев
Да би склопио „Лењинград“ 1956. године, инжењер је користио мотор, вешање (трап), главне компоненте и делове каросерије од лимузине ГАЗ 12 (ЗИМ), аутомобила који је током 1950-их био често коришћен у московским такси службама.
Владимир Кирејев
Три године касније Бабич је успешно тестирао свој родстер на релију Симферопољ-Лењинград. Тешко је поверовати, али аутомобил је растојање од 2.125 км прешао за само 20 часова, како је објавио часопис „За воланом“ („За рулем“) у септембарском броју за 1959. годину.
Владимир Кирејев
О њему је снимљен чак и кратки документарни филм, а затим је аутомобил нестао из видокруга и није се појављивао у јавности неколико деценија.
Владимир Кирејев
Све време је ауто био код Бабичевих рођака у Санкт Петербургу. Они су током 1990-их покушали да га продају, али цена од 6.000 долара је у то време била огромна (за те паре се могао купити стан), тако да није било заинтересованих купаца.
Владимир Кирејев
У јуну 2013. оглас о продаји се поново појавио, и нови власник је истог дана постао Владимир Кирејев, историчар аутомобила из Москве. (У колекцији Владимира Кирејева налази се неколико десетина совјетских ручно израђених и аматерских аутомобила међу којима је и теренско возило амфибија „Арго“. О њему смо говорили овде.
Владимир Кирејев
По његовим речима, „Лењинград“ је тада већ био озбиљно оштећен, између осталог и због неколико рестаурација.
Владимир Кирејев
„За његову историјску рестаурацију били су потребни изузетни ресурси и тим професионалаца, спремних да се уживе у атмосферу совјетског лењинградског мото-спорта с почетка и средине 1950-их“, рекао је Владимир.
Владимир Кирејев
Рестаурацију је 2014. године преузео на себе Александар Обимаха, руководилац литванске рестаураторске радионице „Моторы ЛТ“. Он је купио аутомобил и решио да га са својим тимом врати у живот.
Владимир Кирејев
Током шест година стручњаци су проучавали фотографије, цртеже, документа и радили на обнови легендарног возила. И ево како он данас изгледа.
Владимир Кирејев