Пет најчешћих страхова страних туриста у Русији

1. Добијање визе

Неки туристи су толико нервозни да се њихови страхови остваре још пре него што дођу у Русију. Алиса из Италије стигла је са пријатељицом у Санкт Петербург трајектом из Хелсинкија, тако да им виза није била потребна. Међутим, представник бродске компаније им је рекао да је важно да набаве боравишну дозволу како не би имале проблема. Цела група одсела је у хостелу који су пронашли преко сајта за смештај туриста Airbnb. Првобитно су намеравале да са групом у граду бораве непријављене, али су закључиле да је ипак боље да не поступе тако.

Како избећи проблеме: набавити визу у служби овлашћеној за то или у познатој туристичкој агенцији. Тако се сигурно неће доживети непријатност.

2. Прелазак границе

Који је следећи корак после добијања визе? Странцу се одмах учини како су цариници нељубазни. Виктор из Словачке испричао је да су руски службеници на граници били веома строги.

„Никада ми ни на једном путовању нису тако детаљно прегледали документа као када сам улазио и излазио из Русије.“

Ипак, без обзира на овакву пасошку контролу, Виктор је са пријатељима без проблема прешао границу.

Како избећи проблеме: унапред проверити сва царинска правила и поштовати их. Ако су виза и остали документи исправни, нема разлога за бригу.

3. (Недовољна) гостопримљивост

Неки тврде да вам се одмах по преласку границе може десити да наиђете на нељубазне становнике.

Сара из Ирске, међутим, доживела је у Москви нешто сасвим супротно: „Један човек ми је чак носио торбу док сам покушавала да пронађем хостел.“

Каже да су и они који нису говорили енглески били веома љубазни. 

Гисеоп из Јужне Кореје не зна који је извор његових страхова, али једно признаје: мислио је да је Русија „хладна, груба и расистички настројена“ земља. Он лично није доживео непријатности на расној основи, али је стекао општи утисак да Руси нерадо помажу странцима. Једном приликом је отишао у банку да подигне новац са банкомата и замолио је за помоћ. Питао је да ли неко говори енглески, на шта су му одговорили: „Не.“

„Док сам покушавао да им помоћу ,Гугл преводиоца‘ кажем шта ми је потребно, поставио сам се тако да схвате како нећу отићи док то не добијем. На крају су ипак пронашли човека који говори енглески“, сећа се он.

Како да избегнете проблеме: добрих људи има свуда. Неко ће вам сигурно помоћи ако сте стрпљиви и ако се осмехујете.

4. Безбедност

Пре него што је први пут дошла у Санкт Петербург, Агнес из Италије чула је доста прича о томе како руске власти „све проверавају“.

Њено искуство је било заиста такво: „То стварно можете да осетите чим стигнете. Сви су веома озбиљни и свесни сте да не можете да урадите ништа што није у складу са прописима.“

Све у свему, Агнес није имала проблема.

Када је Бригита из Естоније долазила у Москву, у центру града су се одржавале демонстрације. Она их се није уплашила, али јој је засметало то што су врата аутомобила из предострожности морала увек да буду закључана. Виктор из Словачке се плашио да га неко не опљачка на улици, али каже да је на крају ипак све било у реду.

Како да избегнете проблеме: проучите све савете о безбедности и настојте да не привлачите пажњу.

5. Језичка баријера

И на крају, поменућемо и бојазан странаца да у Русији нико не говори стране језике. Када је Виктор пронашао смештај, испоставило се да рецепционар одлично говори енглески језик.

„Колико се сећам, тај момак је био једина особа коју смо срели, а да је знала енглески“, каже Виктор.

Потом је са пријатељима свратио до „Бургер кинга“, јер је веровао да особље запослено у страној компанији сигурно зна стране језике. Међутим, када су им се обратили поздравом „хелоу“, запослени су позвали момка који је врло слабо говорио енглески. Оно што је Виктору највише сметало је то што се нико није ни потрудио да га разуме.

„Довољно је било да изговоримо једну реч на енглеском и сви би почели нешто да мрмљају и да се од нас склањају као да смо заразни“, говори Виктор. На срећу, његов матерњи језик је словенски, так да су у већини ситуација он и његови пријатељи могли да се снађу.

Што се тиче Бригите, она никако није могла да пронађе некога ко говори енглески у малим градовима попут Јарославља. „Сећам се да ми је у музејима било веома напорно, јер су сва објашњења била написана искључиво на руском“, каже она. Међутим, у Москви је ситуација била другачија и понегде је могла да користи енглески језик, што је за стране путнике веома корисно.

Росијскаја газета. Сва права задржана.