Једанаест чаробних фотографија са места где зима никада не пролази
1. Огромни сталактити изнад глава, вечне залеђене громаде испод ногу и подземна језера без дна – тако изгледа залеђена ризница Урала у Кунгурској леденој пећини. Када уђете кроз тунел дугачак 40 метара наћи ћете се у вечно смрзнутом царству вишевековног леда. Неке форме су старе и по 300 година.
2. Ово је најпосећенији подземни град у Русији. Налази се у Пермском крају, 80 километара од града Перма. Познат је од 1703. године када је град Кунгур посетио сибирски историчар и картограф Семјон Ремезов у оквиру картографске експедиције. Мештани су му испричали легендарне приче о томе како је Јермак, освајач Сибира, зимовао у дворанама ледене пећине.
3. Та чињеница је била невероватно важна за Ремезова јер је он покушавао да комплетира историју сибирских истраживања. Пронашао је летопис са цртежима и саставио прву карту пећине са десетинама православних крстова. По његовим речима, мештани су пећину називали „Творчев свет“ и освештавали су је православним симболима – крстовима и иконама. Данас је у пећини остао само један крст. То је верна реконструкција крста чији је цртеж преузет са Ремезовљеве карте.
4. Пећина се простире дубоко у планину. Лавиринт тунела је дугачак 5,6 километара, али је само 1,6 километара отворено за туристе. До данас је откривено 48 одаја.
5. У унутрашњости пећине може се остетити екстремни распон температуре у одајама. Зими је обично -15 степени Целзијуса, а лети око 2-3 степена, док је у центру пећине температура увек око 5 степени Целзијуса. Та разлика је присутна зато што је пећина веома велика и дугачка, па се хладан ваздух загрева док се спушта у дубину.
6. Ледени џинови почињу да расту зими када се у пећини таложи лед. Топла струја ваздуха из дубина пећине подиже се ка површини, стварају се капљице влаге и на каменим зидовима се претварају у лед, те тако кристали почињу да расту. Цветање ледених украса се завршава у касно пролеће. Ово су најлепши кристали нове сезоне.
7. Лед који расте стално мења изглед пећине. На пример, лед је пре 70 година потпуно сузио поједине дворане тако да су људи морали исећи у леду дубоке нише. Понекад посетиоци чак и склизну у другу одају да би видели још једну живописну ледену каскаду.
8. Ледене форме које расту одозго називају се сталактити, а ледени стубови су сталагмити. То је такозвани „сезонски“ лед. Они расту до лета. А лети овде расте ледени покривач познат и као замрзнута језера.
9. Сада је пећина опремљена путоказима и осветљењем, али не треба губити из вида ни опасности које у њој ипак вребају. Подземно царство може да дезоријентише човека, тако да изгубљени посетиоци понекад чекају и по неколико сати да неко дође по њих. Није ни чудо што су пре 100 година после петочасовне екскурзије по пећини посетиоци добијали по 100 милилитара вотке.
10. Пећина је постала популарна међу туристима углавном захваљујући првом овдашњем водичу Александру Хлебњикову који ју је закупио 1914. године и организовао подземне походе за госте Кунгура. Око пећине ћете видети гареж. То су остаци ранијих посета, тј. оно што је остало од бакљи, фењера и петролејки. Тада су туристи улазили у пећину кроз једини улаз и пузили су 100 метара. Могли су да се усправе тек у првој одаји. Ишли су до великог подземног језера где се данас обично мештани купају на Богојављење.
11. У центру пећине Хлебњиков је замолио посетиоце да стану у полукруг док се он пење на древно камено узвишење. Затим би свакоме рекао да угаси бакљу и сви би на неколико дугих секунди утонули у свет апсолутне таме, а онда би се он појавио одозго са упаљеном бакљом која обасјава пећину јарким црвеним пламеном. Водичи и данас изводе ову представу за госте пећине. И ви имате шансу да видите вечиту зиму сопственим очима.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.