Звоник Ивана Великог, Благовештенска саборна црква и Велики кремаљски дворац у Московском кремљу.
Алексеј Дружињин/SputnikНа први поглед Московски кремљ би могао бити средњовековна европска тврђава са необичним пролазима, прелепим погледом са бедема и ризницама скривеним у старинским одајама. Све је то тачно, али ви, нажалост, све то вероватно нећете видети.
Пре свега, морате купити различите улазнице за Кремљ – за његове храмове, за Оружејну палату и Звоник Ивана Великог. За Оружејну палату морате претходно резервисати карте, у противном ћете их тешко купити јер је интересовање сувише велико. Исто важи и за Успенски, Благовештенски и Архангелски храм – они могу бити затворени због лошег времена. Грановита палата се отвара само по потреби, а историјски дворац Терем је званична резиденција председника Русије и зато није доступан туристима. Територија Кремља је најбоље чувана будући да председник и влада још увек организују у њему сусрете. Према томе, ако је у току званичан сусрет на највишем нивоу нећете моћи да прођете поред зидина Кремља и Кремаљског парка. Термини за туристичке посете у Кремљу се подударају са највећом саобраћајном гужвом у Москви – од 10:00 до 17:00.
Мумија Владимира Лењина у Маузолеју на Црвеном тргу, Москва.
Олег Ласточкин/SputnikУлаз у Маузолеј где се чува оно што је остало од револуционара Владимира Лењина је бесплатан, и то је отприлике једина добра ствар.
Маузолеј је отворен од уторка до недеље (додуше, затворен је петком) само три сата дневно, од 10:00 до 13:00. Морате проћи кроз детекторе метала и оставити своје торбе на улазу (чување торби се, на пример, плаћа). Најзад ћете доћи до Лењинове мумије, али и не сањајте о Инстаграму јер је унутра забрањено фотографисање. Антитерористичке мере су уведене зато што је било неколико напада на мртвог Лењина. У сваком случају у Маузолеју ћете морати брзо да се крећете и нећете имати времена да добро осмотрите мртваца. Маузолеј обезбеђује Федерална служба безбедности, тако да нема застајкивања. Узгред, у овом култном објекту обавезно се скида капа. Све у свему, бацићете поглед на несахрањени леш.
Улица у центру Москве са пуно продавница и (не баш) удобних кафића, где су споменици Пушкину и Мајаковском зове се Тверска. Ми смо о њој чак написали чланак. Тверска је најпрометнија улица у Москви. У њој је увек саобраћај веома густ. Морате све време удисати издувне гасове и викати када разговарате са пријатељима како бисте надјачали звук многих мотора и аутомобилских сирена.
Ако тражите бутике, најбољи су у околним улицама Третјаковски Переулок и Столешњиков Переулок, а недалеко одатле на Патријаршијским рибњацима можете наћи далеко мање посећене, али финије кафиће. Имајте у виду да су многи туристи (а међу њима и руски) дошли овамо из истог разлога из кога су цене у кафићима у Тверској улици веће него на другим местима. И најзад, Тверска није „главна“ московска улица него само једна од главних. На статус „главне“ може да претендује и Арбат, али ни он није много бољи.
Водичи кажу да је Арбат главна туристичка улица у Москви, али не помињу да је он уређен у том стилу пре само 30 година. Због тога је у њему све помало неприродно. То је заправо обична стара улица попут Покровке или Маросејке, само што је претворена у пешачку зону и у њој се на све стране продају сувенири и америчка брза храна.
Дадајте томе бескућнике који се никада не купају и спремни су да од свакога траже „ситнину“, најгоре уличне музичаре (сваки почетник на том попришту сматра да ће му Арбат бити одскочна даска у успешној музичкој каријери), дречави сувенири које нећете наћи нигде другде у Русији јер се праве специјално за Арбат, тј. другим речима, немају никакву вредност.
Једини прави музеј у овој улици (не рачунају се Музеј илузија и Музеј среће) је Музеј Александра Пушкина (кућа у којој је песник провео неколико несрећних месеци) са погледом на застрашујући Пушкинов споменик где је песник приказан са женом у оделу које подсећа на лутку са свадбене торте. Сачувана је приземна кућа и класични московски храм – то је све што је остало од сцене на слици Василија Поленова „Двориште у Москви“. Према томе, ако сте дошли да видите праву Москву зађите у уличице око Арбата – оне су много аутентичније.
Назив „Бољшој“ је познат у целом свету. Улазнице за представе у овој култној установи су на великој цени.
Здање Бољшог театра је више пута рестаурисно. Последња рестаурација је посебно дискутабилна. Наиме, број места је смањен – некада је било 2.100, а сада их је 1.700. Нестали су и оригинални бронзани канделабри. Али то нису једини проблеми.
Улазница у Бољшом театру званично може коштати око 15 долара, али због препродаваца њена цена може да порасте до неколико стотина, па чак и хиљада долара. Администрација Бољшог театра не може да контролише ову појаву. Чести посетиоци кажу да поједини гледаоци од лустера не виде добро екран са титловима. Хор и оркестар су незгодно смештени иза гледалаца. Бучан систем вентилације квари чувену акустику.
Ако сте загрижени љубитељ опере и балета, вероватно знате да поједини други театри руске престонице (на пример, Московски академски музички театар или Татар „Нова опера“) често приказују исто толико квалитетне, а можда и квалитетније представе. Према томе, њих треба посетити.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
