Лењинов маузолеј, Арбат, Бољшој и друге извикане туристичке знаменитости Москве

Московски кремљ

На први поглед Московски кремљ би могао бити средњовековна европска тврђава са необичним пролазима, прелепим погледом са бедема и ризницама скривеним у старинским одајама. Све је то тачно, али ви, нажалост, све то вероватно нећете видети.

Пре свега, морате купити различите улазнице за Кремљ – за његове храмове, за Оружејну палату и Звоник Ивана Великог. За Оружејну палату морате претходно резервисати карте, у противном ћете их тешко купити јер је интересовање сувише велико. Исто важи и за Успенски, Благовештенски и Архангелски храм – они могу бити затворени због лошег времена. Грановита палата се отвара само по потреби, а историјски дворац Терем је званична резиденција председника Русије и зато није доступан туристима. Територија Кремља је најбоље чувана будући да председник и влада још увек организују у њему сусрете. Према томе, ако је у току званичан сусрет на највишем нивоу нећете моћи да прођете поред зидина Кремља и Кремаљског парка. Термини за туристичке посете у Кремљу се подударају са највећом саобраћајном гужвом у Москви – од 10:00 до 17:00.

Лењинов маузолеј

Улаз у Маузолеј где се чува оно што је остало од револуционара Владимира Лењина је бесплатан, и то је отприлике једина добра ствар.

Маузолеј је отворен од уторка до недеље (додуше, затворен је петком) само три сата дневно, од 10:00 до 13:00. Морате проћи кроз детекторе метала и оставити своје торбе на улазу (чување торби се, на пример, плаћа). Најзад ћете доћи до Лењинове мумије, али и не сањајте о Инстаграму јер је унутра забрањено фотографисање. Антитерористичке мере су уведене зато што је било неколико напада на мртвог Лењина. У сваком случају у Маузолеју ћете морати брзо да се крећете и нећете имати времена да добро осмотрите мртваца. Маузолеј обезбеђује Федерална служба безбедности, тако да нема застајкивања. Узгред, у овом култном објекту обавезно се скида капа. Све у свему, бацићете поглед на несахрањени леш.

Тверска улица

Улица у центру Москве са пуно продавница и (не баш) удобних кафића, где су споменици Пушкину и Мајаковском зове се Тверска. Ми смо о њој чак написали чланак. Тверска је најпрометнија улица у Москви. У њој је увек саобраћај веома густ. Морате све време удисати издувне гасове и викати када разговарате са пријатељима како бисте надјачали звук многих мотора и аутомобилских сирена.

Ако тражите бутике, најбољи су у околним улицама Третјаковски Переулок и Столешњиков Переулок, а недалеко одатле на Патријаршијским рибњацима можете наћи далеко мање посећене, али финије кафиће. Имајте у виду да су многи туристи (а међу њима и руски) дошли овамо из истог разлога из кога су цене у кафићима у Тверској улици веће него на другим местима. И најзад, Тверска није „главна“ московска улица него само једна од главних. На статус „главне“ може да претендује и Арбат, али ни он није много бољи.

Арбат

Водичи кажу да је Арбат главна туристичка улица у Москви, али не помињу да је он уређен у том стилу пре само 30 година. Због тога је у њему све помало неприродно. То је заправо обична стара улица попут Покровке или Маросејке, само што је претворена у пешачку зону и у њој се на све стране продају сувенири и америчка брза храна.

Дадајте томе бескућнике који се никада не купају и спремни су да од свакога траже „ситнину“, најгоре уличне музичаре (сваки почетник на том попришту сматра да ће му Арбат бити одскочна даска у успешној музичкој каријери), дречави сувенири које нећете наћи нигде другде у Русији јер се праве специјално за Арбат, тј. другим речима, немају никакву вредност.

Једини прави музеј у овој улици (не рачунају се Музеј илузија и Музеј среће) је Музеј Александра Пушкина (кућа у којој је песник провео неколико несрећних месеци) са погледом на застрашујући Пушкинов споменик где је песник приказан са женом у оделу које подсећа на лутку са свадбене торте. Сачувана је приземна кућа и класични московски храм – то је све што је остало од сцене на слици Василија Поленова „Двориште у Москви“. Према томе, ако сте дошли да видите праву Москву зађите у уличице око Арбата – оне су много аутентичније.

Бољшој театар

Назив „Бољшој“ је познат у целом свету. Улазнице за представе у овој култној установи су на великој цени.

Здање Бољшог театра је више пута рестаурисно. Последња рестаурација је посебно дискутабилна. Наиме, број места је смањен – некада је било 2.100, а сада их је 1.700. Нестали су и оригинални бронзани канделабри. Али то нису једини проблеми.

Улазница у Бољшом театру званично може коштати око 15 долара, али због препродаваца њена цена може да порасте до неколико стотина, па чак и хиљада долара. Администрација Бољшог театра не може да контролише ову појаву. Чести посетиоци кажу да поједини гледаоци од лустера не виде добро екран са титловима. Хор и оркестар су незгодно смештени иза гледалаца. Бучан систем вентилације квари чувену акустику.

Ако сте загрижени љубитељ опере и балета, вероватно знате да поједини други театри руске престонице (на пример, Московски академски музички театар или Татар „Нова опера“) често приказују исто толико квалитетне, а можда и квалитетније представе. Према томе, њих треба посетити.