Зашто НЕ треба да путујете Транссибирском железницом?

Пеги Лозе
Транссибирска железница је изрекламирана као изузетно атрактивна туристичка путања, тако да би се скоро сваки странац радо „провозао“ њоме. Да ли је, међутим, то путовање заиста вредно труда? Ево шест разлога да ипак размислите и можда одустанете од своје жеље...Или да зажелите ово путовање још више:)

Први разлог да не путујете – седам дана сте у возу

Ако сте одлучили да без одмора пропутујете целом пругом од Москве до Владивостока, спремите се да шест дана и 22 часа проведете у возу.

За то време ће нестати сва она романтика монотоног клопарања точкова и перона што промичу пред вашим очима. Воз се, наравно, зауставља на станицама, али стоји углавном по 2-3 минута. Немате много станица где он стоји толико дуго да се можете мало прошетати без страха да ће отићи без вас. По сат времена стоји у Јекатеринбургу, Новосибирску и Хабаровску, а по пола сата у Иркутску, Улан Удеу и Чити. Па и те градове сигурно нећете стићи да обиђете. Можете само да изађете и мало се „размрдате“. Зато се добро припремите да „убијете“ време. Пазите, нећете увек имати домет за мобилни телефон, и утолико пре бежични интернет. Зато понесите доста књига и енигматских часописа.

Путник има право да са истом картом направи паузу у путовању највише десет дана. Ако одлучите да се задржите у неком граду, морате поништити карту на каси станице у том граду највише три сата по доласку воза. А да бисте обновили путовање морате извадити нову карту на истој каси, где ћете добити исти вагон. Можда ћете морати нешто да доплатите.

У почетку ћете заиста бити дирнути призором бреза и четинара покривених снегом, али замислите да та зелено-бела зебра промиче пред вашим очима четири дана заредом. А тек седам дана? Брзо ћете постати потиштени и „зомбирани“.

Други разлог да не путујете – тоалет и туш

Већина возова данас има биолошки тоалет. Када купујете карту пажљиво погледајте пиктограме са услугама које се пружају и уверите се да на вашој карти стоји пиктограм „биолошки тоалет“.

Често у кушет-колима старог типа не постоји биолошки тоалет, него само сливник кроз који се види како промичу прагови пруге. Такви тоалети су прљавији и више заударају, али главни недостатак им је што се закључавају сат времена пре доласка на већу станицу (и двадесетак минута пре доласка на мању станицу), а затим се откључавају сат времена након што воз крене.

У вагонима новијег типа најчешће постоји туш-кабина (пиктограм туша постоји само за спаваћа кола). Истина, та услуга се плаћа, а воде нема увек, бар судећи по коментарима појединих путника на сајту за продају карата. Али зар то може зауставити људе који трагају за авантурама?

Трећи разлог да не путујете – домаћица вагона је чиста лутрија

Она је царица вагона, господарица чисте постељине и чуварка кључева од већ поменутог тоалета (ако није биолошки). Најчешће су домаћице вагона прилично фине и спремне да изађу у сусрет беспомоћном странцу (како га оне доживљавају).

Али ако не будете имали среће па вам се заломи домаћица која има незгодну нарав, онда се добро држите! Она ће вам стално нешто забрањивати. Немојте ни помислити да конзумирате алкохол, галамите или, не дај Боже, да нешто поломите.

Са друге стране, та иста жена ће вам за ситне паре донети чај у старинској чаши са украсним држачем. У сваком случају, има смисла да са њом успоставите добар контакт, поготово ако сте спремни да сатима слушате занимљиве „железничке приче“ из њеног богатог животног репертоара.

Четврти разлог да не путујете – никада не знате ко ће вам бити сапутник

Вероватно је свако од вас већ путовао негде поред сапутника који није баш идеалан. А замислите да морате проводити дане и ноћи са непознатим људима. И они ће се можда смењивати док ви спавате! Хркање, непријатни мириси и рђави манири су неодвојиви део „железничке романтике“.

Сматра се, додуше, да случајном сапутнику можете отворити душу, и да такво путовање има терапеутско дејство, као да сте имали сеансу код психотерапеута. Али са друге стране, ваш сабеседник може бити и лопов, и лажов. Странци воле да поразговарају са обичним грађанима Русије, да чују њихову животну причу. Замислите, међутим, да су вам сапутници дојучерашње „џомбе“ које су се управо „скинуле“, тј. завршиле војни рок и сада иду кући. Они тај догађај увек прослављају бурно, а понекад и агресивно. Вероватно вам не би пријало да посебно обрате пажњу на вас.

Пети разлог да не путујете – на перонима ће вас салетати продавци

Продаја на станицама је главни извор прихода и главни бизнис у многим градићима дуж пруге. Немојте се плашити кад почну да вас салећу људи натоварени плишаним играчкама или нанизаним куваним раковима. То су локални продавци који ће свакако гледати да вам нешто „утопе“.

Можете и купити понешто, чисто ради егзотике. Али пазите се када је реч о храни! Не знате колико је сати неки „готов ручак“ стајао на сунцу. Ни случајно не купујте пирошке с месом – можете зарадити јако тровање желуца.

Пирошке без меса су такође лутрија. Рецимо, купите једну са купусом и једну са јабукама, а у возу се испостави да су обе са кромпиром.

Шести разлог да не путујете – цена

Седмодневно путовање уз клопарање точкова не кошта ништа мање од деветочасовног лета. Возна карта у једном правцу кошта између 5 и 13 хиљада рубаља у заједничком вагону (кушет-кола) и 20-25 хиљада рубаља у купеу. (Постоји и лукс варијанта за 55.000 рубаља, вероватно за имућне људе који имају страх од летења). Повратна карта за директан лет авионом може да кошта 23.000 рубаља, додуше ако је купите знатно раније.

***

Јесте ли и после свега спремни да путујете Транссибирском пругом? Ако јесте, онда ће вам у томе помоћи инспиративно искуство странаца који су већ искусили то путовање.

Како странци доживљавају путовање Транссибирском железницом?

Како преживети у руском возу на Транссибирској магистрали?

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“