10 московских улица чије називе не разумеју ни Московљани

1. Велика Ординка (Большая Ордынка)

Ово је једна од најстаријих улица у центру Москве. Од Кремља је дели само река Москва и мост преко ње. Према најпопуларнијој верзији, назив улице потиче од речи „Орда“ (Златна хорда, средњовековна монголска држава којој су руске кнежевине дуго плаћале данак). Тим путем се некада из Кремља путовало у правцу Хорде, и ту је вероватно одседало монголско посланство.

Данас је то једна од најлепших историјских улица главног града Русије. Већина зграда у њој подигнута је у 18. и 19. веку.

2. Велика Јакиманка (Большая Якиманка)

Она је паралелна са Ординком и такође води у Кремљ. По њој је добио назив цео рејон у центру Москве. У 15. веку се ово место звало Голутвинска Слобода. Ту је подигнут Благовештенски храм у Голутвинској Слободи. Јакименка је добила назив од једног споредног олтара храма, посвећеног светим и праведним богородитељима Јоакиму и Ани. Нажалост, храм су срушили комунисти у совјетско доба, али је икона св. Јоакима и Ане сачувана и налази се у овом рејону, у касније подигнутом храму светог Ивана Ратника у Јакиманци.

3. Остоженка

Ово је данас најскупља улица у граду. До 17. века су овде, на обали реке Москве, биле ливаде. Московљани су назвали ово место Остожје, од речи „стог“, јер се овде косила трава и сено се паковало у велике стогове. Будући да је било много сена касније су овде подигнуте коњушнице, а земља је дата угледним личностима, па и уличице у овом крају носе њихова имена. Један сокак се зове Старокоњушениј (што значи да је ту била стара коњушница).

4. Пречистенка

У предграђу Москве је 1524. године основан Новодевичји манастир. Као повод је послужило заузимање Смоленска у руско-литванском рату и његово припајање Руској држави. Манастир је добио назив по главној икони Смоленска, Пречистој Богородици Одигитрији. Пут који је из Кремља водио у манастир у 17. веку је назван Пречистенка. Данас тај назив носи само један део некада дугачке улице.

5. Волхонка

Некада је Волхонка почињала од зидина Кремља и била је део историјске Пречистенке, али у 18. веку је ово подручје постало власништво кнежевске породице Волконски, па се ту налазила крчма која се звала „Волхонка“ по презимену власника. Тако је и улица добила назив. Касније су ту живели многи кнезови и државници. У 19. веку је у овој улици подигнут Храм Христа Спаситеља, а 1912. године је отворен Пушкинов музеј ликовних уметности, један од највећих и најважнијих московских музеја.

6. Воздвиженка

Воздвиженка је у Русији веома популаран топоним. Потиче од празника Воздвижења Крста Господњег. Тако се зове преко 30 села широм земље. У 16. веку је у овој улици, близу Кремља, подигнут Крестовоздвиженски манастир, па је народ и улицу почео да зове Воздвиженка. Званично је тај назив добила у 18. веку.

7. Сретенка

Хришћански празник Сретења Господњег посвећен је тренутку када је 40. дана по рођењу Христос донет у јерусалимски храм, где му је у „сретање“ изашао праведни Симеон. Московљани су тако изашли у сретање чудотворној икони Пресвете Богородице Владимирске која је донета поводом ослобођења Русије од монголског освајача Тамерлана. На месту сусрета је подигнут Сретенски манастир, а улица је добила назив Сретенка.

8. Арбат

Порекло назива ове познате пешачке улице није познато. Познаваоци Москве износе мноштво верзија. Узгред, улица се првобитно звала Орбат. То је заправо био цео рејон близу Кремља, и у центру тог рејона је била улица Воздвиженка (она је раније имала и друге називе, између осталог и Арбатска). Једна од популарних верзија гласи да назив потиче од арапског „арбад“, што значи „предграђе“. Ту реч су могли донети трговци са Истока. Постоји и „словенска“ верзија, по којој је „горбат“ (грбав) био првобитни назив за кривину у овој улици.

9. Сивцев Вражек

Овај назив малог сокака данашњим Московљанима звучи много чудније од осталих назива. Вражек је стара реч за јаругу. Она је постојала на месту где је река Сивец правила заокрет. Та река је почетком 19. века „сакривена“, тј. вода из ње је спроведена кроз цеви под земљом. Према томе, нема више ни реке ни јаруге, али је назив из 17. века остао до дана данашњег.

10. Маросејка

У овој улици рејона Китај-Город близу Кремља налазило се Малоруско подворје, где су живели познати трговци и дипломате из Малорусије (то је био назив за Украјину пре револуције, док је била део Руске империје). У народу се у 17. веку појавио назив Малоросејка, а затим скраћена варијанта Маросејка која је сачувана до данас.