Једино село на руском Северу у које се може доћи аутомобилом смештено је на обали Баренцовог мора. Име је добило по реци на Колском полуострву. Село је било познато још у 16. веку као рибарска база, а у совјетском периоду је постало једно од најважнијих рибарских места изнад Поларног круга.
Рибарска предузећа су током 1990-их већином затворена због кризе. Мештани су почели да одлазе у крупније градове. Данас у насељу живи око 700 људи. Руски редитељ Андреј Звјагинцев је 2014. године снимио филм „Левијатан“, а поједине сцене су снимљене управо овде. После премијере филма приметно је порастао прилив туриста у Териберку.
Једни долазе ради поларне светлости, арктичких специјалитета, пецања и посете овдашњим водопадима, а други ради кајтинга (у Териберци увек дува ветар), роњења и уживања у јединственим северним пејзажима.
Од 17. до 19. века на овом месту се налазио мајдан дугачак пола километра. У њему је вађен бели мермер који је касније коришћен за изградњу Казањског и Исакијевског храма у Санкт Петербургу. Мајдан је у 20. веку потопљен. Током 2000-их су унаоколо направљене шетне стазе и видиковци, а у ископане пећине су почели да се спуштају рониоци.
Туристи долазе да уживају у окамењеним фигурама од белог мермера, у плавотиркизној води и зеленилу које опасује планинске врхове.
Они који се не боје висине лете изнад парка зиплајном (тј. дуж жичане сајле). Туристи причају да тих двадесетак секунди оставља утисак на неколико дана.
Ајкуајвенчор и Кукисвумчор су два најпопуларнија ски-центра на руском Северу. Налазе се у подножју Хибинских планина које су, према проценама, старе преко 390 милиона година. Туристи долазе овамо током целе године, многи ради скијања и сноубординга.
Из птичије перспективе планине имају облик овалног прстена у коме се налазе долине река, језера, водопади и кланци окружени тундром.
Снег покрива планинске врхове већ у августу и септембру и остаје скоро целе године. Због тога туристи током лета одлазе у походе на овдашње планинске превоје и језера, а зими Хибине посећују скијаши и сноубордисти. За њих је овде припремљено неколико падина и ски-центара. Такође долазе љубитељи вожње на моторним санкама и ловци на поларну светлост.
Црква Пресвете Богородице Одигитрије
ITitov83 (CC BY-SA 4.0)/Legion MediaОво је најлепше село на руском Северу (ту титулу је добило 2017. године). Издалека делује неупадљиво, има само три реда кућа у којима живи највише стотинак људи, и две мале ветрењаче. Ово је живи музеј паганизма под отвореним небом са правим северним избама, амбарима и црквом Пресвете Богородице Одигитрије подигнутом 1709. године.
У селу су од 16. века живели пагани и старообредници. Прича се да су они умели да урекну човека. До 1951. године село није имало чак ни своје гробље. Људи су своје ближње сахрањивали поред куће јер се сматрало да духови предака штите станиште од свих невоља.
Током летњег и пролећног распуста у село долазе деца и унуци овдашњих житеља и тада Кимжа још више личи на село из руских бајки.
Соловецка острва су највећи архипелаг у Белом мору, који обухвата шест већих и преко стотину мањих острва. Сваке године бродом или хеликоптером овамо дође 20.000 туриста.
Овде госте чека огроман завичајни музеј у коме централно место припада Соловецком мушком манастиру, подигнутом у првој половини 16. века. У совјетско доба је на територији манастира био совхоз (државно пољопривредно добро) и казнено-поправни логор који је касније претворен у затвор.
На архипелагу се може видети Соловецки кремљ чији су зидови направљени од гранитних облутака, а такође мноштво храмова и један храм-светионик на Секирној гори.
Соловецка острва су често покривена маглом, што ствара посебну атмосферу. Лети туристи чамцима плове по овдашњим језерима, на Белужјем рту током јула и августа посматрају китове, а на Великом Зајацком острву проучавају загонетне лавиринте (не зна се ко их је и због чега изградио). На обалу острва понекад испливају и брадате фоке.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
