Навикли смо на блиставе златне куполе православних храмова, на одсјај сунца у њима, на звуке црвених звона и шум ветра у крошњама...
Али сада је овај манастир у својим белим „одеждама“.
Историјат Белогорског манастира Светог Николе везан је за инцидент у јапанском граду Оцуу, који се догодио 1891. године са будућим императором Николајем II. Царевић је те године званично посетио јапански град Оцу. Тамо је на њега извршен атентат у коме је могао бити убијен, али се то, срећом, није догодило (детаљније о том инциденту прочитајте овде).
Исте године је поводом „чудесног спасења Николаја II од опасности у Јапану“ на Белој Гори на Уралу постављен крст висок десет метара, а две године касније је подигнут манастир, који је добио назив Белогорски.
Тада је манастир уједно служио и као прихватилиште и школа за децу.
Први храм је био дрвени. Изгорео је 1897. године. Изградња новог храма је почела 1902, а завршена је 1917. године. Нови храм је посвећен Крсту Господњем. Пројектован је у руском стилу који је у оно време био веома популаран.
После револуције 1917. бољшевици су убили овдашњег архимандрита и неколико монаха, а манастир су похарали. Затим су га 1923. године затворили и преуредили у логор Гулаг. После другог светског рата манастир је претворен у Дом ратних ветерана. Нажалост, у новом пожару је храм озбиљно оштећен.
Крајем 1980-их су власти покренуле обнову манастира, која је коначно завршена током 2010-их, тако да сада опет можемо својим очима да видимо сву ту лепоту.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу