Невероватно лепи зимски призори Белогорског манастира у Перму (ФОТОГРАФИЈЕ)

Legion Media
Овај храм на Уралу изгледа фантастично током целе године, али од ових зимских призора застаје дах. Занимљиво је да се и подручје на коме се манастир налази зове „Бела гора“.

Навикли смо на блиставе златне куполе православних храмова, на одсјај сунца у њима, на звуке црвених звона и шум ветра у крошњама...

Али сада је овај манастир у својим белим „одеждама“.

Историјат Белогорског манастира Светог Николе везан је за инцидент у јапанском граду Оцуу, који се догодио 1891. године са будућим императором Николајем II. Царевић је те године званично посетио јапански град Оцу. Тамо је на њега извршен атентат у коме је могао бити убијен, али се то, срећом, није догодило (детаљније о том инциденту прочитајте овде).

Исте године је поводом „чудесног спасења Николаја II од опасности у Јапану“ на Белој Гори на Уралу постављен крст висок десет метара, а две године касније је подигнут манастир, који је добио назив Белогорски.

Тада је манастир уједно служио и као прихватилиште и школа за децу.

Први храм је био дрвени. Изгорео је 1897. године. Изградња новог храма је почела 1902, а завршена је 1917. године. Нови храм је посвећен Крсту Господњем. Пројектован је у руском стилу који је у оно време био веома популаран.

После револуције 1917. бољшевици су убили овдашњег архимандрита и неколико монаха, а манастир су похарали. Затим су га 1923. године затворили и преуредили у логор Гулаг. После другог светског рата манастир је претворен у Дом ратних ветерана. Нажалост, у новом пожару је храм озбиљно оштећен.

Крајем 1980-их су власти покренуле обнову манастира, која је коначно завршена током 2010-их, тако да сада опет можемо својим очима да видимо сву ту лепоту.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“