Кавказ чини претежно планински терен смештен између Каспијског језера и Црног мора. Вековима ту живе на десетине етничких група, а због удаљености планинских насеља ове групе су развиле различите језике и веровања. Ипак, све оне имају сличан начин живота. Због тога Кавказ није само географски појам, него и историјски и културни. Данас је Кавказ подељен на Северни и Јужни, при чему Јужни Кавказ чине постсовјетске државе, а Северни националне републике које су део Русије.
Чеченија
Кирил Калиников / SputnikКавказ се од давнина налазио на раскршћу, на месту где се укрштају интереси суседних земаља: Персије (савременог Ирана), Отоманске Империје (Турска) и Русије. У подножју Кавказа Русија је основала козачка насеља и низ утврђења како би заштитила јужне границе од упада номадских племена. Истовремено, она је тражила нове трговинске путеве за повезивање Азије и Европе. Занимљиво је да су многи кавкаски народи (Осетини, Кабардинци, Ингуши, Грузини и други) тражили заштиту под окриљем руских царева и желели да се прикључе Русији. Међутим, због неких територија Русија је морала да уђе у низ сукоба.
Кавказ је коначно постао део Русије тек 1864. године после Кавкаског рата. У совјетско доба кавкаске области добиле су савремене административне границе и аутономију унутар велике земље. После распада Совјетског Савеза Грузија, Јерменија и Азербејџан су постали независне државе, док су републике Северног Кавказа постале део Русије.
Дагестан
Алексеј Филипов / SputnikНа Северном Кавказу налази се седам република:
Ставропољски (престоница Ставропољ) и Краснодарски крај (престоница Краснодар) такође су део Кавкаског историјско-културног региона.
Осим руског језика, у републикама се на званичном нивоу користе и локални језици. На пример, у Карачајево-Черкесији такви језици су: абазински, карачајски, ногајски и черкески. Али, наравно, Дагестан је шампион: има чак 14 државних језика! И сви су толико различити да становници суседних села не могу да се разумеју на својим матерњим језицима и морају да користе руски.
Кабардино-Балкарија
Јелена Афонина / TASSСеверни Кавказ је најнасељенија област Русије. Према попису из 2010. године, ту живи око 15 милиона људи, припадника 50 етничких група.
Осим Руса, међу највећим етничких групама су Чечени, Черкези, Авари, Даргини, Осетини, Ингуши, Кумици и Лезгини (више о њима сазнајте овде).
Занимљиво је истаћи да су становници Кавказа претежно муслимани, само је међу Осетинима православље распрострањеније.
Људи са Кавказа имају, и поред великих међусобних разлика, много тога заједничког. Углавном задржавају традиционални начин живота: радије живе у кућама него у становима (тамо је најнижи ниво урбанизације у Русији), углавном се баве пољопривредном и имају традиционалне ставове о породици (често су старији рођаци укључени у избор будућег супружника). Њихове народне ношње су такође сличне: на пример, мушкарци носе черкеске кафтане са карактеристичним малим џепићима (више сазнајте овде), а жене дуге уске хаљине и мараме светлих боја (више овде).
Карачајево-Черкесија
Сергеј Бобилев / TASSСеверни Кавказ је углавном пољопривредна земља. Клима је топла, а земља родна, што омогућава узгој разноврсног воћа, поврћа и житарица. Међутим, поред тога, Северни Кавказ је најпопуларнија туристичка дестинација у земљи. Туристички центри на обали мора и у планинама настали су овде још у царско доба, а у совјетским годинама туризам је био масовна појава.
Савремени Руси посећују Северни Кавказ ради одмора на мору, опоравка у бањама са минералном водом, скијања и планинарења. Током читаве године то је атрактивно место за одмор због незаборавних залазака сунца у кавкаским планинама!
Адигеја
Виталиј Тимкив / SputnikТекстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
