Зашто су медведи на Камчатки толико дружељубиви? (ФОТОГРАФИЈЕ)

Игор Шпиљенок
Јесте ли знали да дивље медведе никада не треба хранити? Ако једном пробају људску храну, они после стално траже исту такву.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Игор Шпиљенок је један од најпознатијих фотографа дивљине на свету. Он је скоро цео свој живот провео у шуми. Још током 1980-их, када није имао још ни 30 година, основао је резерват „Брјанска шума“ и тада се заинтересовао за фотографисање животиња. Недавно је поделио са читаоцима своја искуства са лисицама, а сада је поклонике обрадовао причом о медведима.

Мрачна шумска душа

Долина гејзира, Камчатка.

На први поглед се чини да медведи нису толико осећајни као друге животиње. То нису ни манули (Паласове мачке) са њиховим незадовољним погледом, нити лукаве лије које само гледају шта да украду од човека. „Медвед је мрачна шумска душа“, цитира Игор Шпиљенок совјетског писца Николаја Слаткова. „Њима нису развијени мишићи њушке и они не могу да изразе задовољство као пси. Када човек приђе медведу, не треба да обраћа пажњу на њушку, него на уши и позу, јер се ту уочавају разлике. На пример, поза покорности се заузима када прилази доминантна јединка. Све мање јединке тада изражавају покорност. Слично се понаша пас када га власник грди“.

Јесења олуја на језеру.

Медвеђа хијерархија је веома сурова – ту скоро све зависи од величине, каже фотограф. „Човек не може да изненади медведа својим габаритима, али може понекад да га превари“.

У првом плану су глумци, у другом сниматељска екипа, а у трећем гледаоци.

„Када радим са медведима, увек носим ширу јакну и испод ње прслук за спасавање. Понекад у празан ранац ставим простирку за камповање увијену у ролну. Сви медведи у овом крају беже мислећи да је то некаква израслина. Уопште им не пада на памет да провере да ли је права“.

Поглед из честара.

„Много значи и самоувереност. Он иде према теби и гледа хоћеш ли се повући или нећеш. У дивљини се ситнија животиња повлачи пред крупнијом, али може да испољи и дрскост и покаже неке неочекиване трикове. На пример, да ухвати крајеве раскопчане јакне и нагло их рашири, и тако пред медведом нагло повећа габарите. Њих то увек изненади, понекад их спопадне и ’медвеђа болест’, тј. синдром иритабилних црева“, каже Игор.

Шта ће медведу камера?

Једном нам је медвед дохватио камеру и однео је у језеро. То нам је тешко пало, али смо после дошли на идеју да им омогућимо да сами снимају, кад им се већ техника толико допада. „Обратили смо се компанији GoPro и они су нам послали 10 акционих камера са селфи штаповима“, прича фотограф. „Медведи су их хватали и односили, снимајући и себе и остале“. Додуше, после нисмо успели да пронађемо све камере.

„Сад ћемо да правимо контент“.

„Како се испоставило, они могу да снимају али не држе лепо камеру. Све им испада наопако или накривљено. Али ако се то изузме, одлични су камермани. Снимили су кадрове које човек никада не би могао“.

Плавуше међу медведима

Изгледа да је неко изгорео на сунцу.

Мрки медвед се само тако зове, а иначе му крзно варира од светле боје сламе до тамносмеђе. Понекад човек помисли да неки медвед има светлије крзно, а он је у ствари „изгорео“ на сунцу.

Медвед и гејзир, Камчатка.

„Медведи на Камчатки излазе у априлу да се ’сунчају’. Тамо је увек снег и они корачају по том снегу а очи им сузе од сунчеве светлости, па све време жмиркају. Човек би ставио наочаре за сунце, а медвед не може, па му се зато квари вид а крзно му постаје светлије. После се лињају па поново постају тамни. Али пробајте ви да проведете толико времена на сунцу! Мени је пет кошуља посветлело за једно лето“.

Најсрећнији медведи

Мече на Курилском језеру.

Зашто Камчатка толико привлачи медвеђе фотографе? Овде има великих резервата где медведе нико не дира, ни ловци ни ловокрадице. Осим тога, током целе године имају чиме да се хране, па се дешава чак и да не тону у зимски сан.

Медвед и лососи

„На Камчатки живе најсрећнији медведи на свету!“, прича Игор Шпиљенок. „Хране има у изобиљу. Ту су и орашасти и бобичасти плодови, и лососи. Због тога медведи не троше време на задовољавање основних потреба па имају много времена за дружење. Најдруштвенији и најразигранији медведи су управо овде. Чак и одрасле јединке су такве“.

Медвеђе детињство

„Када је реч о медведима, Јужно-Камчатски резерват је најгушће насељена територија на свету. У центру резервата је Курилско језеро. Тамо их има око две хиљаде на релативно малом простору. Али тамо постоји и други феномен. Многи од тих медведа су се навикли на људе и уопште их се не боје, као на другим местима. Због тога је тај резерват згодан за посматрање медведа“. Али и медведи користе прилику да посматрају људе.

Немојте хранити медведе!

Сусрет на стази.

Не постоји други начин да се крећете кроз резерват осим медвеђим стазама. Најбезбедније је када идете у групи и гласно разговарате или певате нешто. „Ако медвед приђе, треба сви да се окупите, да се ухватите за руке и да галамите. Он ће помислити да је то један велики организам“.

„Шетња!“

Најважније је да медвед не схвати да људи имају храну, јер кад је једном проба увек ће је после тражити. У Кроноцком резервату на Камчатки треба спалити или бацити у воду чак и мрве које остану после туриста. Сва храна мора да се чува на месту удаљеном од логора. „Калорична људска храна их неодољиво привлачи. Они можда немају претерано добар вид, али им је њух изванредан. Могу да намиришу храну чак и у затвореној конзерви“.

У патроли.

„Сада многи хране медведе из аутомобила, што је право злодело. У ауту је човек безбедан, али медвед после увек тражи такву храну па ће насрнути и на групу пешака. Судбина таквих медведа је жалосна. Они морају бити одстрељени. Ако некоме падне на памет да нахрани медведа, он мора имати у виду да га на тај начин заправо убија“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“